Derealizacija i depersonalizacija (DPDR) se opisuju kao disocijativno stanje, često povezano sa stresom, anksioznošću ili velikom traumom. Ovaj članak je namenjen osobama koje traže pomoć zbog osećaja nestvarnosti i straha da možda „lude“. Psihoterapija u Beogradu može im pomoći šta se zapravo dešava.
Da li Vam se dešava da svet oko Vas izgleda čudno?. Ili udaljeno, kao kroz maglu?. Ili kao da ste u snu? Imate li osećaj da posmatrate sebe sa strane, kao da niste prisutni u sopstvenom telu?
Ovo iskustvo može biti veoma neprijatno i zastrašujuće. Mnogi ljudi se tada pitaju: „Šta se ovo dešava sa mnom?“, „Da li gubim kontrolu nad sobom ili jednostavno ludim?“.
U velikom broju slučajeva reč je o stanjima koja se nazivaju derealizacija i depersonalizacija. To stanje karakterišu disocijativni simptomi koji se najčešće javljaju kao reakcija organizma na jak stres, anksioznost, panične napade, traumu ili dugotrajno emocionalno iscrpljivanje.
Važno je da odmah znate: Iako simptomi mogu delovati čudno i uznemirujuće, oni nisu predznak psihoze, „ludila“, ili nekog trajnog oštećenja mozga.
Problem se rešava tako što se najpre razume šta se dešava, zatim uspostavlja kontrola emocija, smanjuje strah, stabilizuje nervni sistem i, po potrebi, nastavlja dalje kroz psihoterapijski proces.
Šta su derealizacija i depersonalizacija konkretno?
Derealizacija je osećaj da svet oko Vas nije realan. Okolina može izgledati zamagljeno, ili veštački kao na filmu. Poznata mesta mogu delovati čudno, a ljudi daleki i nestvartni.
Depersonalizacija je osećaj odvojenosti od sebe. Osoba može imati utisak da posmatra sebe spolja, da funkcioniše automatski i da emocije ne dopiru do nje.
Najjednostavnije rečeno: kod derealizacije svet deluje nestvarno, a kod depersonalizacije osoba sebi deluje udaljeno i strano, kao da nije potpuno povezana sa svojim telom i mislima.
Šta uzrokuje osećaj nestvarnosti i otuđenosti od sebe?
Derealizacija i depersonalizacija (osećaj nestvarnosti i otuđenosti) su procesi koji se najčešće pokreću kada je nervni sistem preopterećen. Drugim rečima, simptomi DPDR-a su posledica delovanja odbrambenog mehanizma mozga koji se aktivira pod pritiskom:
- dugotrajnog stresa i hronične anksioznosti,
- paničnih napada, traumatskih iskustava ili emocionalnog šoka,
- iscrpljenosti, nespavanja ili upotrebe psihoaktivnih supstanci.
Slobodno možemo reći da je osećaj nestvarnosti i otuđenosti pokušaj psihe da se zaštiti od prejakog unutrašnjeg pritiska, tako što će se „udaljiti“ od realnosti.
Kod nekih osoba simptomi DPDR-a se prvi put jave tokom napada panike. Kod drugih se pojavljuju nakon meseci ili godina punih briga, napetosti i potiskivanja emocija.
Ako je osećaj otuđenja i nestvarnosti povezan sa upotrebom marihuane, ekstazija, halucinogena ili drugih štetnih supstanci, korisno je pročitati članak o posledicama konzumiranja lakih droga.
Infografika: Simptomi derealizacije
Najčešći simptomi derealizacije i depersonalizacije
Simptomi DPDR-a mogu biti mnogobrojni, ali su najčešći:
- osećaj da svet nije stvaran, kao da ste u snu ili filmu,
- emocionalna utrnulost i utisak da posmatrate sebe sa strane,
- osećaj da funkcionišete „na autopilotu“,
- strah od gubitka kontrole i pojačana anksioznost,
- napadi panike, maglovitost u glavi i slabija koncentracija,
- osećaj udaljenosti od ljudi,
- umor, napetost, vrtoglavica, ubrzan rad srca, itd.
Ono što dodatno plaši mnoge ljude, jeste činjenica da ovi simptomi izgledaju teško objašnjivo. Osoba zna da nešto sa njom „nije kako treba“, ali ne ume da definiše šta zapravo oseća.
Slika: Derealizacija otežava svakodnevni život
Kako najbrže smiriti epizode DPDR-a?
Prvo i najvažnije: pokušajte da ne proveravate stalno da li je osećaj nestao. Što više merite i analizirate simptome, to ih mozak više drži u fokusu.
Možete pokušati sledeće:
Tehnika 5-4-3-2-1
Imenujte 5 stvari koje vidite, 4 koje možete dodirnuti, 3 vrste zvuka koja čujete, 2 mirisa i 1 ukus. Ova tehnika obično vraća pažnju na sadašnji trenutak.
Hladna voda ili led
Umivanje hladnom vodom, držanje kockice leda ili dodirivanje hladne površine može pomoći telu da se „vrati“ u realnost.
Disanje 4-4-6
Udahnite 4 sekunde, zadržite dah 4 sekunde, izdišite 6 sekundi. Ponovite par puta, bez forsiranja.
Lagano kretanje
Šetnja, istezanje ili svesno oslanjanje stopala o pod, mogu pomoći da telo oseti da je stabilnije.
Psihoterapija za oporavak od derealizacije i depersonalizacije
Ako se simptomi često vraćaju, traju dugo ili Vas ometaju u svakodnevnom radu i životu, preporučujem razgovor sa najbližim stručnjakom za mentalno zdravlje.
U psihoterapiji se često koriste KBT i REBT pristupi, tehnike regulacije anksioznosti i rad na uverenjima, emocijama i telesnim reakcijama. Cilj nije samo da simptomi nestanu, već da obolela osoba nauči kako da se više ne plaši sopstvenih unutrašnjih doživljaja.
Ako Vam je lakše da razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje započnete iz svog prostora, uvek Vam je dostupna psihoterapija online.
| Karakteristika | Derealizacija / Depersonalizacija (DPDR) | Psihoza, npr. šizofrenija |
|---|---|---|
| Svest o stanju | Osoba je svesna da je osećaj nestvarnosti čudan i da se dešava u njenoj percepciji. | Osoba veruje da je izmenjena realnost istinita i najčešće nema uvid u bolest. |
| Priroda simptoma | Izmenjen subjektivni doživljaj okruženja ili tela, kao što su osećaj magle, sna, filma ili odvojenosti od sebe. | Mogu biti prisutne halucinacije, deluzije i čvrsta lažna uverenja koja osoba doživljava kao realnost. |
| Mehanizam u mozgu | Privremeni odbrambeni mehanizam koji se često javlja usled preopterećenja nervnog sistema stresom, anksioznošću ili traumom. | Dublji poremećaji u obradi realnosti, često povezani sa neurobiološkim i psihijatrijskim faktorima. |
| Gubitak kontrole | Osoba može imati osećaj da gubi kontrolu, ali njeno ponašanje obično ostaje racionalno i usklađeno sa realnošću. | Ponašanje, govor i zaključivanje mogu postati dezorganizovani i neusaglašeni sa realnošću. |
Kada je krajnje vreme da potražite stručnu pomoć?
Savetujem da potražite pomoć stručnog lica ako simptomi koje osećate:
- traju duže vreme, ili se stalno vraćaju,
- izazivaju intenzivan strah, ometaju Vam posao, obaveze i odnose,
- imaju veze sa jakom anksioznošću ili paničnim napadima,
- kreću nakon svake traume ili upotrebe psihoaktivnih supstanci.
Imajte u vidu:
Razgovor sa iskusnim psihoterapeutom u Beogradu može Vam pomoći da simptome dobro razumete, mirnije prihvatite i napravite jasan plan potpunog oporavka.
Često postavljana pitanja i odgovori
1) U kom uzrastu se najčešće javlja DPDR?
Prvi simptomi derealizacije i depersonalizacije se najčešće javljaju tokom adolescencije i u kasnim tinejdžerskim godinama, a mogući su i u ranom odraslom dobu. Prosečna starost početka javljanja simptoma DPDR-a je 16 godina.
2) Može li derealizacija biti trajna pojava?
Ne. Derealizacija ne može biti trajna u smislu neizlečivosti, jer to nije bolest, već reverzibilni odbrambeni mehanizam. Ako se ne leči pravilno, DPDR može trajati godinama. Međutim, nema razloga za brigu, jer klinička praksa pokazuje da ovo stanje nestaje čim se ukloni uzrok.
3) Kada derealizacija i depersonalizacija najčečće nestaju?
Kod velikog broja ljudi simptomi nestaju kada se smiri anksioznost i kada nervni sistem izađe iz stanja preopterećenosti.
4) Može li anksioznost da izazove osećaj nestvarnosti?
Da. Visoka anksioznost i panični napadi česti su okidači osećaja nestvarnosti, odvojenosti i emocionalne utrnulosti.
5) Ako osetim simptome DPDR-a, da li trebam obavezno da se lečim?
Nema potrebe za lečenjem, ako su simptomi blagi i prolazni. Često je dovoljan odmor, san, smanjenje stresa i tehnike uzemljenja. Ali, ako simptomi traju, vraćaju se i plaše Vas, ipak zakažite razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje.
Zaključak
Depersonalizacija i derealizacija su odbrambeni mehanizmi mozga koji izazivaju specifične simptome kao što su osećaj nestvarnosti, odvojenosti i otuđenosti.
Ovi procesi se pokreću kao odgovor na visok stres, napad panike, traumu ili hroničan zamor.
Iako simptomi DPDR-a mogu biti veoma neprijatni, oni nisu razlog za paniku, jer su samo upozorenje da je Vaš nervni sistem predugo pod pritiskom i da mu je potrebna stabilizacija.
Kod perzistentnih ili ometajućih simptoma preporučuje se stručna procena i psihoterapijski rad.
Cilj psihoterapije nije samo smanjenje simptoma, već stabilizacija nervnog sistema, smanjenje straha i vraćanje osećaja sigurnosti i kontrole.
Dobra vest je da kroz proces oporavka ne morate da prolazite sami!
Ako Vam određeni simptomi remete život, razgovor sa psihoterapeutom može biti pravi izbor za povratak osećaja da ste ponovo čvrsto povezani sa sobom i svetom oko sebe.
Autor: Dr Radivoje Delić, lekar, REBT/KBT, psihoterapeut i klinički hipnoterapeut sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa:
- anksioznošću, stresom i depresivnim stanjima,
- emocionalnim krizama, paničnim napadima,
- i drugim različitim psihosomatskim problemima.
Resursi:
Ako sumnjate da patite od derealizacije i depersonalizacije, napravite prvi korak ka svom oporavku.