Poremećaj pažnje (ADHD): simptomi i lečenje

Ažurirano: 14. 7. 2026. | Psihoterapija

poremecaj paznje ADHD

Poremećaj pažnje, poznat i kao ADHD, najčešće se prepoznaje po teškoćama u održavanju fokusa, impulsivnosti, zaboravnosti, unutrašnjem nemiru i problemima u organizaciji svakodnevnih obaveza. Može se javiti kod dece, adolescenata i odraslih, a simptomi se često razlikuju u zavisnosti od uzrasta.

Problem sa pažnjom ne ukazuje odmah na ADHD. Slične tegobe mogu izazvati stres, anksioznost, depresivno raspoloženje, problemi sa spavanjem i druga zdravstvena stanja. Zbog toga je za procenu realnog najbolje da se obratite stručnjaku sa praktičnim iskustvom iz te oblasti

Ukratko:

  • ADHD nije samo dečiji problem — može se javiti i kod odraslih.
  • Najčešći simptomi su nepažnja, impulsivnost, zaboravnost, unutrašnji nemir i teškoće u organizaciji.
  • Dijagnozu ne treba postavljati samostalno, već kroz stručnu procenu.
  • Psihoterapija može pomoći u boljoj organizaciji života, kontroli impulsa i emocionalnih posledica.

Šta je poremećaj pažnje ADHD?

Pažnja je mentalna aktivnost usredsređena na podražaj trenutno izabran između mnogih drugih koji takođe nastoje da angažuju naša čula.

ADHD je iscrpljujući poremećaj zdravlja koji prati hiperaktivnost, nesposobnost koncentracije i nemogućnost normalnog praćenja razgovora i izvršavanja zadataka.

Primarne karakteristike ADHD-a su izražena nepažnja i hiperaktivno-impulsivno ponašanje.

osoba bez strpljenja

Najčešći simptomi poremećaja pažnje

Simptomi poremećaja pažnje mogu izgledati drugačije kod odraslih nego kod dece. Obolele osobe često su zaboravne i deluju odsutno, što kvari mnoge aspekte njihovog života.

Simptomi ovog poremećaja uključuju nemogućnost održavanja fokusa, prekomerno kretanje koje nije prikladno situaciji i ishitrene postupke bez smisla.

Simptomi poremećaja pažnje javlja se u tri glavna podtipa:

  1. Pretežno nepažljiv tip.
  2. Pretežno hiperaktivni / impulsivni tip.
  3. Kombinovani tip.

Pretežno nepažljiv tip: Nepažnja se odnosi na probleme sa motivacijom, održavanjem koncentracije na zadatak, usmerenost i organizaciju.

Hiperaktivni / impulsivni tip: Hiperaktivnost se odnosi na izraženu nestrpljivost i prekomerne pokrete, kao što je stalno osvrtanje, vrpoljenje, nemirno sedenje, i slično. Impulsivnost se obično odnosi na iznenadne odluke i nepredvidljive radnje preduzete bez razmišljanja o svrsi i posledicama.

Kombinovani tip ADHD-a se dijagnostikuje kada su ispunjena oba pomenuta kriterijuma.

Važno je napomenuti da neka stanja mogu imitirati ADHD, kao na primer:

  • poremećaji učenja,
  • poremećaji raspoloženja,
  • anksioznost,
  • zloupotreba štetnih supstanci,
  • teže povrede glave,
  • obolenja štitne žlezde,
  • upotreba nekih lekova kao što su steroidi, itd.

Stoga su puna psihijatrijska evaluacija i pažljivo uzimanje anamneze veoma važni. Pacijenti se mogu uputiti na dodatno neuropsihološko testiranje radi postavljanja što tačnije dijagnoze. Psihoterapijski pristup kroz psihoterapiju može znatno pomoći u poboljšanju koncentracije.

ADHD kod dece

Deca mogu imati poteškoća sa mirnim sedenjem, nepažnjom i impulsivnim ponašanjem. Kod dece koja ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za ADHD, prisutni su hiperaktivnost, impulsivnost i izražena nepažnja, više nego što je uobičajeno za njihov uzrast i nivo razvoja.

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću jedan je od najčešćih mentalnih poremećaja koji pogađaju decu. Procenjuje se da 8,4% dece ima ADHD koji se prvi put identifikuje upravo kod dece školskog uzrasta koja imaju određene probleme sa rešavanjem školskih zadataka.

ADHD se češće dijagnostikuje kod dečaka nego kod devojčica zbog nekih razlika u načinu ispoljavanja simptoma. Muška deca više ispoljavaju hiperaktivnost, dok devojčice više naginju manje očiglednoj nepažnji (loša ishrana, sanjarenje, neorganizovanost, zaboravnost, i slično).

Poremećaj pažnje kod odraslih

ADHD se otkriva kod 2-5 % odraslih osoba. Češći je kod muškaraca nego kod žena. Iako su pretežno prisutni kod dece i mladih, simptomi ADHD-a često ostaju i u zrelom dobu.

Jedna studija je procenila da, od 6% odraslih u SAD sa dijagnozom ADHD-a, oko polovina je dijagnozu prvi put dobilo u odraslom dobu!

Kod punoletnih osoba, impulsivnost i hiperaktivnost mogu se manifestovati kao hipervigilnost ili ekstremni nemir, a evidentni znakovi poremećaja nepažnje mogu potrajati.

Ima i mišljenja da je hipervigilnost kod nekih ljudi samo odraz osobine njihove ličnosti – mnogo su pažljiviji prema zbivanjima i osećanjima ljudi, u odnosu na većinu drugih.

Postoje i mentalna stanja koja mogu izazvati ekstremni nemir.

Neka od njih su:

  • Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).
  • Anksiozni i panični napadi.
  • Poremećaji ličnosti.
  • Neuro-degenerativna stanja poput demencije.
  • Poremećaji nadbubrežne žlezde.
  • Fibromijalgija, itd.
poremečaj pažnje - hipervigilnost

Kako se dijagnostikuje poremećaj pažne?

  1. Osoba ima problema sa održavanjem pažnje tokom predavanja, razgovora ili čitanja.
  2. Vrpolji se, lupka rukama ili nogama, ne može da izdrži u sedećem položaju.
  3. Uvek je „u pokretu“, kao da je “pokreće neki nevidljivi motor”.
  4. Deluje da ne sluša kada joj se govori (tj. čini se da je uvek negde drugde).
  5. Zaboravlja obaveze, ne prati uputstva, ne završava školske zadatke i kućne poslove.
  6. Ne obraća pažnju na detalje i iz puke nepažnje pravi velike greške u zadacima.
  7. Nesvesno izbegava sve što zahteva koncentraciju i kontinuirani mentalni napor.
  8. Lako se omete i “pogubi” u prisustvu potpuno nepovezanih stvari i misli.
  9. Teško komunicira, izmuca odgovor i pre nego što je pitanje završeno.
  10. Ima poteškoća sa čekanjem da dođe na red.
  11. Previše priča i stalno upada u razgovore, igre i aktivnosti drugih.
  12. Gubi stvari potrebne za svakodnevni život i bez dozvole koristi tuđe stvari, i slično.

Da li je svaki problem sa pažnjom ADHD?

Ne, Za potvrdu ADHD-a hiperaktivnog tipa, potrebno je prisustvo najmanje šest simptoma od gore navedenih (odnosno pet za osobe od 17+ godina).

Poremećaj pažnje - lečenje

Kako se leči poremećaj pažnje?

Lečenje ADHD-a obuhvata kombinaciju psihoterapijskih metoda i intervencije lekovima. Kod male dece preporučena je obuka roditelja, a kod dece predškolskog uzrasta i školske intervencije.

Deci sa deficitom pažnje mogu da se propišu određeni lekovi u zavisnosti od uspeha lečenja i podnošljivosti leka. Cilj lečenja je ublažavanje simptoma radi boljeg funkcionisanja kod kuće i u školi.

Psihoterapijski tretman kroz psihoterapiju Beograd može znatno pomoći u poboljšanju koncentracije.

Kada je neophodno potražiti stručnu pomoć?

Stručnu pomoć za ADHD trebate potražiti onda kada simptomi izražene nepažnje traju duže od šest meseci ili značajno ometaju funkcionisanje obolelih u najvažnijim segmentima svakodnevnog života.

Stručan i iskusan psihoterapeut u Beogradu može Vam pomoći u rešavanju ovog problema. Ukoliko Vam poremećaj pažnje komplikuje život, slobodno mi se javite za konsultacije i pomoć.
Napišite poruku ili pozovite

Telefon: +381 63-223-353. Vreme za pozive: 08:00 – 10:00;  13:30 – 16:00;  20:00 – 21:30

Poremećaj pažnje – ZAKLJUČAK

  1. Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja koji pogađaju decu između 3. i 12. godine starosti, ali se javlja i kod odraslih.
  2. Slika poremećaja pažnje kod odraslih, u mnogim segmentima se razlikuje od iste disfunkcije kod dece.
  3. Simptomi ADHD-a uključuju izraženu nepažnju, nemogućnost održavanja fokusa, hiperaktivnost i impulsivnost u trenutku bez razmišljanja.
  4. ADHD se smatra dugotrajnim i iscrpljujućim problemom zdravlja koji utiče na mnoge aspekte života obolele osobe, pa se preporučuje pomoć zdravstvene službe.

Resurs: What is ADHD

Autor: Dr Radivoje Delić, psihoterapeut u Beogradu sa višegodišnjim iskustvom u radu sa anksioznošću, stresom i emotivnim problemima.