Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD)

Poremećaj pažnje poznat kao ADHD (Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder), je zdravstveni problem koji karakteriše kriza fokusa, impulsivnost i hiperaktivnost.

Ukratko:

1. Nedostatak pažnje remeti sposobnost koncentracije, komunikacije i izvršavanja zadataka.
2. Dijagnoza se zasniva na prisustvu simptoma kod dece, mladih i odraslih tokom dužeg vremenskog perioda, a najmanje u poslednjih šest meseci.
3. ADHD dijagnostikuju zdravstveni radnici iz oblasti opšte prakse i mentalnog zdravlja.
4. Lečenje ADHD-a obuhvata kombinaciju psihoterapijskih metoda i medikamenata.
5. Ukoliko kod sebe ili bliskih osoba primećujete znakove koji ukazuju na poremećaj pažnje, moj savet je da što pre zatražite mišljenje i pomoć svog lekara ili iskusnog psihoterapeuta.

„Sve što radimo, radimo za život, tako da ga treba živeti pažljivo.“ – Albert Einstein

Poremećaj pažnje, tipovi i karakteristike

Pažnja je mentalna aktivnost usredsređena na podražaj trenutno izabran između mnogih drugih koji takođe nastoje da angažuju naša čula.

Simptomi poremećaja pažnje mogu izgledati drugačije kod odraslih nego kod dece. Obolele osobe često su zaboravne i deluju odsutno, što kvari mnoge aspekte njihovog života.

ADHD je iscrpljujući poremećaj zdravlja koji prati hiperaktivnost, nesposobnost koncentracije i nemogućnost normalnog praćenja razgovora i izvršavanja zadataka.

Deca mogu imati poteškoća sa mirnim sedenjem, nepažnjom i impulsivnim ponašanjem. Kod dece koja ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za ADHD, prisutni su hiperaktivnost, impulsivnost i izražena nepažnja, više nego što je uobičajeno za njihov uzrast i nivo razvoja.

Našu pažnju karakterišu dve psihičke funkcije:

1. Tenacitet – usmeravanje i zadržavanje (fokusiranje) psihičke energije na određeni objekt, i
2. Vigilitet (vigilnost) – sposobnost premeštanja pažnje s jednog objekta na drugi.

Neke osobe imaju poteškoće sa fokusiranjem pažnje, a neke druge imaju pojačanu vigilnost pažnje (hipervigilnost) – tj. pažnja im stalno „ skače“ sa informacije na informaciju!

Primarne karakteristike ADHD-a su:

• izražena nepažnja i
• hiperaktivno-impulsivno ponašanje.

Simptomi ovog poremećaja uključuju nemogućnost održavanja fokusa, prekomerno kretanje koje nije prikladno situaciji i ishitrene postupke bez smisla.

Poremećaj pažnje javlja se u tri glavna podtipa:

1. Pretežno nepažljiv tip.
2. Pretežno hiperaktivni / impulsivni tip.
3. Kombinovani tip.

Pretežno nepažljiv tip: Nepažnja se odnosi na probleme sa motivacijom, održavanjem koncentracije na zadatak, usmerenost i organizaciju.

Hiperaktivni / impulsivni tip: Hiperaktivnost se odnosi na izraženu nestrpljivost i prekomerne pokrete, kao što je stalno osvrtanje, vrpoljenje, nemirno sedenje, i slično.

Impulsivnost se obično odnosi na iznenadne odluke i nepredvidljive radnje preduzete bez razmišljanja o svrsi i posledicama.

Kombinovani tip ADHD-a se dijagnostikuje kada su ispunjena oba pomenuta kriterijuma.

Slika: Nestrpljiva osoba koja ne može da ostane u sedećem položaju

Simptomi koji ukazuju na poremećaj pažnje

Za potvrdu ADHD-a hiperaktivnog tipa, potrebno je prisustvo najmanje šest simptoma (odnosno pet simptoma za osobe od 17+ godina) od sledećih:

1. Osoba ima problema sa održavanjem pažnje tokom predavanja, razgovora ili čitanja.
2. Vrpolji se, lupka rukama ili nogama, ne može da izdrži u sedećem položaju.
3. Uvek je „u pokretu“, kao da je “pokreće neki nevidljivi motor”.
4. Deluje da ne sluša kada joj se govori (tj. čini se da je uvek negde drugde).
5. Zaboravlja obaveze, ne prati uputstva, ne završava školske zadatke i kućne poslove.
6. Ne obraća pažnju na detalje i iz puke nepažnje pravi velike greške u zadacima.
7. Nesvesno izbegava sve što zahteva koncentraciju i kontinuirani mentalni napor.
8. Lako se omete i “pogubi” u prisustvu potpuno nepovezanih stvari i misli.
9. Teško komunicira, izmuca odgovor i pre nego što je pitanje završeno.
10. Ima poteškoća sa čekanjem da dođe na red.
11. Previše priča i stalno upada u razgovore, igre i aktivnosti drugih.
12. Gubi stvari potrebne za svakodnevni život i bez dozvole koristi tuđe stvari, i slično.

Važno je napomenuti da neka stanja mogu imitirati ADHD, kao na primer:

• poremećaji učenja,
• poremećaji raspoloženja,
• anksioznost,
• zloupotreba štetnih supstanci,
• teže povrede glave,
• obolenja štitne žlezde,
• upotreba nekih lekova kao što su steroidi, itd.

Stoga su puna psihijatrijska evaluacija i pažljivo uzimanje anamneze veoma važni. Pacijenti se mogu uputiti na dodatno neuropsihološko testiranje radi postavljanja što tačnije dijagnoze.

Slika: Permanentne promene pažnje

ADHD kod dece školskog uzrasta

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću jedan je od najčešćih mentalnih poremećaja koji pogađaju decu. Procenjuje se da 8,4% dece ima ADHD koji se prvi put identifikuje upravo kod dece školskog uzrasta koja imaju određene probleme sa rešavanjem školskih zadataka.

ADHD se češće dijagnostikuje kod dečaka nego kod devojčica zbog nekih razlika u načinu ispoljavanja simptoma. Muška deca više ispoljavaju hiperaktivnost, dok devojčice više naginju manje očiglednoj nepažnji (loša ishrana, sanjarenje, neorganizovanost, zaboravnost, i slično).

Poremećaj pažnje kod odraslih

ADHD se otkriva kod 2-5 % odraslih osoba. Češći je kod muškaraca nego kod žena. Iako su pretežno prisutni kod dece i mladih, simptomi ADHD-a često ostaju i u zrelom dobu.

Jedna studija je procenila da, od 6% odraslih u SAD sa dijagnozom ADHD-a, oko polovina je dijagnozu prvi put dobilo u odraslom dobu!

Kod punoletnih osoba, impulsivnost i hiperaktivnost mogu se manifestovati kao hipervigilnost ili ekstremni nemir, a evidentni znakovi poremećaja nepažnje mogu potrajati.

Ima i mišljenja da je hipervigilnost kod nekih ljudi samo odraz osobine njihove ličnosti – mnogo su pažljiviji prema zbivanjima i osećanjima ljudi, u odnosu na većinu drugih.

Postoje i mentalna stanja koja mogu izazvati ekstremni nemir.

Neka od njih su:

• Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).
• Anksiozni i panični napadi.
• Poremećaji ličnosti.
• Neuro-degenerativna stanja poput demencije.
• Poremećaji nadbubrežne žlezde.
• Fibromijalgija, itd.

Slika: Poremećaj pažnje i hipervigilnost

Šta je somatska hipervigilnost?

Somatska hipervigilnost (preterana budnost, stalna napetost), odnosi se na povećanu osetljivost na telesne senzacije – pojedinci se intenzivno fokusiraju na “pretnje” u / ili na svom telu.

Takva vigilnost pažnje je neretko biološka adaptacija osobe na stres, što može postati obrazac ponašanja nakon što osoba doživi neku tešku traumu.

Hipervigilno stanje podrazumeva da pažnja stalno „ beži“ sa informacije na informaciju, jer su oboleli opsesivno zabrinuti u pogledu „onoga što će se dogoditi“.

Povećana senzibilnost može se manifestovati kao stalno skeniranje svog tela u potrazi za znacima neke bolesti ili povrede, čak i kada ne postoji objektivna pretnja za to.
Ovaj poremećaj pažnje karakteriše preterana budnost pažnje, tj. brzo premeštanje psihičke energije s jednog sadržaja na drugi. Susreće se kod maničnih stanja i nekih anksioznih osoba.

Šta je hipovigilna pažnja (hipovigilnost)?

Hipovigilnost je psihičko stanje osobe koje karakteriše smanjena (hipovigilna) pažnja i slaba percepcija podražaja. Oboleli teško pomera pažnju sa jednog sadržaja na drugi.

Hipotenacitet i hipertenacitet pažnje

Hipotenacitet pažnje često ide uz hipervigilitet i predstavlja smanjenu sposobnost održavanja pažnje na nekom konkretnom sadržaju.

Hipertenacitet pažnje karakteriše snažno fokusiranje samo na jedan sadržaj. Ovaj poremećaj pažnje je čest kod depresivnih i nekih shizofrenih pacijenata.

Slika: Kombinacija psihoterapije i medikamenata u lečenju ADHD-a

Kako se leči poremećaj pažnje?

Lečenje ADHD-a obuhvata kombinaciju psihoterapijskih metoda i intervencije lekovima. Kod male dece preporučena je obuka roditelja, a kod dece predškolskog uzrasta i školske intervencije.

Deci sa deficitom pažnje mogu da se propišu određeni lekovi u zavisnosti od uspeha lečenja i podnošljivosti leka. Cilj lečenja je ublažavanje simptoma radi boljeg funkcionisanja kod kuće i u školi. Pogledajte: Kod kojih poremećaja je indikovana hipnoterapija?

Psihoterapija Beograd:

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost – ZAKLJUČAK

1. Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja koji pogađaju decu između 3. i 12. godine starosti, ali se javlja i kod odraslih.
2. Slika stanja koja ukazuje na poremećaj pažnje kod odraslih, u mnogim segmentima se razlikuje od iste disfunkcije kod dece i mladih.
3. Simptomi ADHD-a uključuju izraženu nepažnju, nemogućnost održavanja fokusa, hiperaktivnost i impulsivnost u trenutku bez razmišljanja.
4. ADHD se smatra dugotrajnim i iscrpljujućim problemom zdravlja koji utiče na mnoge aspekte života obolele osobe, pa se preporučuje pomoć zdravstvene službe.

Resurs: www.psychiatry.org/patients-families/adhd/what-is-adhd

Dr Radivoje Delić, REBT/KBT psihoterapeut

Ukoliko Vam poremećaj pažnje komplikuje život, slobodno mi se javite za konsultacije i pomoć.

„Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo događaje podneti zavisi u dobroj meri od nas, dakle na to treba trošiti snagu i obraćati pažnju“ – I. Andrić.