Prekid disanja u snu (apneja), simptomi i pomoć

Prekid disanja u snu ili apneja, je neurološki problem čije rešavanje zahteva medicinski tretman. Psihoterapija sama po sebi ne može ukloniti fizičke uzroke prekida disanja u snu, ali može da pomogne u lečenju psihičkih posledica.

Apneja – prekid disanja u snu – pojam, simptomi i tretman

Apneja u snu je ozbiljan poremećaj spavanja gde disanje tokom noći više puta prestaje i ponovo počinje. Psihoterapeuti posumnjaju na apneju kada pacijent ne reaguje na terapiju koju su imali zbog nesanice, ili hroničnog nedostatka sna.

Glavni tipovi apneje u snu su:

1. Opstruktivna apneja: Mišići grla se previše opuštaju i blokiraju protok vazduha.
2. Centralna apnea: Mozak ne šalje odgovarajuće signale mišićima koji kontrolišu disanje.
3. Kompleksna apnea: Mešavina opstruktivnog i centralnog tipa prekida disanja u snu.

Simptomi koji ukazuju na prekid disanja u snu:

• Glasno i ometajuće hrkanje;
• Teško disanje ili gušenje tokom spavanja;
• prekomerna pospanost ili umor tokom dana;
• Jutarnje glavobolje i suva usta odmah nakon buđenja;
• Oslabljena koncentracija, razdražljivost i slično.

Ključna informacija:

Ako patite od hroničnog umora ili vam partner kaže da tokom spavanja prestajete da dišete, vreme je da potražite pomoć stručnjaka (pulmologa, neurologa ili somnologa).

Jedino se specijalističkim pregledom može precizno utvrditi koliko puta u toku jednog sata pacijent ostaje bez vazduha (AHI indeks) i koliko sekundi ti prekidi traju.

Slika: Prekid disanja u snu – praćenje stanja

Kako izgleda pregled za dijagnostikovanje apneje?

Pregled je bezbolan, neinvazivan i ključan za sprečavanje ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Snimanje sna (polisomnografija) je postupak koji prati rad vašeg tela dok spavate. Aparat meri rad srca (EKG), nivo kiseonika u krvi, disanje na nos i usta, pokrete grudnog koša i moždanu aktivnost (EEG).

Koje su ključne opcije za lečenje apneje u snu?

Za lečenja apneje (prekid disanja u snu) ključne opcije su:

• CPAP aparat: Održava disajne puteve otvorenim pomoću vazduha pod pritiskom.
• Oralni aparati: Podešavaju vilicu ili jezik kako bi se sprečila blokada disanja.
• Promene načina života: Postepeno smanjenje telesne težine, izbegavanje alkohola pre spavanja, spavanje na boku, itd.
• Hirurška intervencija: Ovim postupkom se može ukloniti višak tkiva ili rešiti strukturni problemi disajnih puteva.

Kako izgleda snimanje sna na klinici, korak po korak?

• 1. korak: Dolazak u kliniku. Pacijent dolazi u večernjem terminu u udobnu i tihu sobu.
• 2. korak: Postavljanje senzora. Medicinski tehničar lepi male, bezbolne senzore na glavu i telo. To ne boli i ne smeta pri spavanju.
• 3. korak: Spavanje. Pacijent spava uobičajeno, a sistem sve vreme beleži podatke.
• 4. korak: Buđenje i skidanje senzora. Ujutru se senzori skidaju i pacijent može odmah da ide kući ili na posao.

Slika: osoba u snu sa prekidima disanja ima mogućnost da testira apneju kod kuće

Alternativna opcija: Testiranje apneje kod kuće

Ova opcija je odlična za klinike koje nude iznajmljivanje portabilnih aparata.

Za lakše oblike apneje i specifične pacijente postoji opcija da aparat za testiranje sna ponesu kući. Lekar specijalista procenjuje da li je za pacijenta ova opcija bolja bolja od laboratorijske. Njena prednost je da pacijentu omogućava spavanje u sopstvenom krevetu.

Rezultate testiranja analizira specijalista, koji (na osnovu prikupljenih podataka) postavlja dijagnozu i određuje terapiju (CPAP aparat, pozicionu terapiju ili hiruršku intervenciju).

Koja je veza između prekida disanja u snu i mentalnog zdravlja?

• Sličnost sa psihičkim stanjima: Nedostatak kiseonika i isprekidan san dovode do ekstremnog umora, razdražljivosti, anksioznosti i problema sa koncentracijom. Ovi simptomi veoma podsećaju na depresiju ili generalizovani anksiozni poremećaj.
• Pogoršanje mentalnog zdravlja: Hronična neispavanost direktno utiče na raspoloženje i može da pogorša već postojeće reakcije na stres. Zbog toga se kod nelečene apneje često javljaju simptomi koji zahtevaju psihološku podršku.
• Kognitivne promene: Zbog epizoda gušenja i pada nivoa kiseonika u krvi, mozak ne može da se odmori. To može dovesti do oštećenja regija odgovornih za pamćenje. Pacijenti često imaju „maglu u mozgu“ koja otežava učešće u terapijskom procesu.

Kakva je uloga psihoterapije u lečenju prekida disanja u snu?

U lečenju prekida disanja u snu, psihoterapija pomaže na dva osnovna načina:

1. Psihoterapeut prepoznaje da su pacijentove promene raspoloženja fiziološke prirode i upućuje ga pulmologu ili somnologu.
2. Kada se apneja leči medicinskim uređajem (CPAP aparatom), psihoterapeut pomaže pacijentu da se navikne na terapiju i uspešno nosi sa promenama koje donosi lečenje.

U tom smislu, kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), kao vrsta psihoterapije, uključuje se u proces oporavka od apneje tako što pomaže pacijentima na sledeće načine:

• Olakšava privikavanje na masku koja upumpava vazduh pod pritiskom (CPAP aparat), kod pacijenata koji zbog nošenja maske postaju anksiozni ili klaustrofobični.
• Znatno doprinosi eliminisanju hronične nesanice (insomnije) koja se često razvije zbog straha od gušenja ili stalnog buđenja tokom noći.
• Pruža podršku u procesu promene životnih navika, pošto je jedan od glavnih uzroka apneje višak kilograma (prejedanje).
• Osobe sa apnejom često pate od depresije i hroničnog umora pa je u tom segmentu pomoć psihoterapeuta dragocena.
• Nakon što se postavi medicinska dijagnoza i odredi primarna terapija, psihoterapija pomaže u podizanju kvaliteta svakodnevnog života i bržem oporavku.

Slika: Iznenadno buđenje zbog apneje je ozbiljan signal za stručni pregled

Kada je neophodno da zakažete snimanje sna (polisomnografiju)?

Polisomnografija je postupak u kome se tokom cele noći detaljno prate telesne funkcije pacijenta dok spava, kao što su:

• rad srca, disanje i nivo kiseonika u krvi,
• pokreti očiju, ruku i nogu,
• moždana aktivnost.

Na osnovu dobijenih podataka daje se jasna dijagnoza i stepen ozbiljnosti apneje.

Ako Vam se umor, razdražljivost ili loše raspoloženje javljaju sve češće nakon nekvalitetnog sna i čestog buđenja tokom noćnog spavanja, vreme je da potražite medicinsku pomoć!

Tema: Prekid disanja u snu – Zaključak

Prekid disanja u snu (sleep apnea) je ozbiljan poremećaj spavanja gde disanje tokom noći više puta prestaje i ponovo počinje nakon određene pauze.

Između ostalog, apneja tokom sna je usko povezana sa psihoterapijom i zato što njeni simptomi mogu imitirati, izazvati ili pogoršati mnoge psihičke poremećaje.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) olakšava anksioznim i klaustrofobičnim pacijentima privikavanje na masku koja upumpava vazduh pod pritiskom (CPAP aparat).

Nakon uspostavljanja medicinske dijagnoze i određivanja primarne terapije, psihoterapija može mnogo pomoći u bržem podizanju kvaliteta svakodnevnog života pacijenta.

Autor:
Dr Radivoje Delić, REBT/KBT psihoterapeut i klinički hipnoterapeut sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa anksioznošću, stresom, depresijom, emocionalnim krizama, napadima panike, psihosomatskim tegobama i narušenim partnerskim i porodičnim odnosima.

Resurs:
Sleep Apnea

U cilju što kvalitetnijeg oporavka i bržeg vraćanja u normalan svakodnevni život