Problemi s pamćenjem ne znače uvek ozbiljnu bolest. Zaboravnost može izazvati jači umor iscrpljenost ili nesanica, kao i anksioznost i depresija koje zahtevaju stručnu lekarsku pomoć.
Pamćenje je sistem kojeg čine sledeći procesi:
- radna memorija – sposobnost zadržavanja informacija dok ih koristimo;
- kratkoročno pamćenje koje pomaže da zapamtimo sveže informacije;
- dugoročno pamćenje u kome se čuvaju znanja, iskustva i sećanja;
- proceduralno pamćenje koje se odnosi na veštine i automatizovane radnje.
Kada su problemi s pamćenjem razlog za brigu?
Kada se kaže da osoba ima “loše pamćenje”, najčešće se misli na slabiju koncentraciju i prisećanje. Tada je važno utvrditi da li je problem prolazan, ili je nagoveštaj nekog dubljeg problema.
Psihoterapija se preporučuje ako postoji opravdana sumnja da je evidentna zaboravnost povezana sa psihološkim stanjem, nekom traumom, hroničnim stresom, anksoznošću ili depresivnim raspoloženjem.
Uporedni pokazatelji ozbiljnosti problema s pamćenjem:
| Uglavnom je prolazno | Zahteva medicinsku procenu |
|---|---|
| Povremeno zaboravljanje imena ili obaveze | Ponavljanje istih pitanja u kratkom periodu |
| Zaboravljanje zbog umora ili stresa | Zaboravljanje važnih i nedavnih događaja |
| Teže prisećanje nakon lošeg sna ili događaja | Često gubljenje u poznatom okruženju |
| Sporadična rasejanost zbog previše obaveza | Pad funkcionisanja u kući, na poslu i javnosti |
| Traženje prave reči u toku razgovoru | Primetne promene u svakodnevnom ponašanju |
Koji su najčešći uzroci problema s pamćenjem?
Uzroci problema s pamćenjem su različiti. Neki od njih su prolazni, a neki zahtevaju stručnu pomoć.
Iza evidentnih tegoba s pamćenjem, često stoje sledeći uzroci:
- Hronični stres i anksioznost: Osoba je stalno napeta, u neizvesnosti, usmerena na brigu, opasnost i kontrolu stanja. Pažnja je rasuta, a radna memorija preopterećena, pa se informacije teže pamte.
- Depresija može smanjiti koncentraciju i tako stvoriti utisak da osoba “gubi pamćenje”.
- Hroničan nedostatak sna: San je neophodan za obradu i učvršćivanje informacija. Kada osoba spava loše, ne poštuje režim budnosti i sna, pamćenje, pažnja i sposobnost učenja mogu postati slabiji.
- Mentalni umor i burnout: Dugotrajan rad pod pritiskom, bez odmora i emocionalnog oporavka, problemi u komunikaciji i slično, mogu dovesti do rasejanosti i zaboravljanja.
- Traumatska iskustva: Kod osoba koje su prošle kroz traumu mogu se javiti blokade, potiskivanje, izbegavanje prisećanja i teškoće u povezivanju događaja.
- Lekovi i zdravstvena stanja: Pojedini lekovi, hormonske promene, poremećaji štitne žlezde, nedostatak vitamina B12 i anemija, mogu uticati loše na pamćenje i koncentraciju.
- Digitalna preopterećenost: Stalno prebacivanje pažnje između telefona, poruka, društvenih mreža i obaveza slabi koncentraciju i pažnju, a bez njih nema ni dobrog pamćenja.
- Neurološki uzroci: Demencija, Alchajmerova bolest, povrede glave, moždani udar i druga neurološka stanja zahtevaju odgovarajuću medicinsku obradu.
Slika: Psihološki uzroci problema s pamćenjem
Kada problemi s pamćenjem zahtevaju pomoć?
Koji su prvi vidljivi problemi s pamćenjem?
Prvi očigledan znak da postoje izvesni problemi s pamćenjem je zaboravnost:
Osobi “nedostaje prava reč” da nešto kaže, a često zaboravi i šta je htela da kaže;
zaboravlja obaveze, dogovore, razgovore, skorašnje događaje i gde je nešto ostavila.
To ne značiti da osoba ima neki neurološki problem, ali preporučujem da potraži stručnu pomoć ako:
- redovno zaboravlja za nju važne i/ili nedavne događaje;
- često ponavlja ista pitanja i priče;
- gubi se na dobro poznatim mestima i okruženju;
- ne uspeva da do kraja obavi uobičajene dnevne obaveze;
- teško prati razgovore, duže tekstove, određene radnje, i slično;
- tegobe s pamćenjem traju duže od nekoliko nedelja;
- zaboravnost postaje sve češća i stanje se ubrzano pogoršava.
Slika: Kada problemi s pamćenjem zahtevaju stručnu pomoć
Kada je psihoterapija rešenje, a kada nije?
Psihoterapija je pravo rešenje kada je uzrok problema s pamćenjem psihološke prirode. Psihoterapija može pomoći ako osobi pamćenje slabi zbog stresa, anksioznosti, depresivnog raspoloženja, tuge, burnouta, stalne nesanice ili emocionalne preopterećenosti.
Važno je da znate:
- Psihoterapija ne leči organska oštećenja mozga, demenciju ili neurološke bolesti.
- Ako je kod osobe primetna konfuzija, dezorijentacija, usporen govor, glavobolja nakon povrede glave, naglo pogoršanje funkcija – zatržite pregled neurologa, psihijata ili kliničkog psihologa.
Metode psihoterapije se preporučuju kada su problemi s pamćenjem povezani sa:
- hroničnim stresom i stalnim osećajem pritiska;
- anksioznošću, brigom i katastrofičnim mislima;
- depresijom, gubitkom motivacije i mentalnim usporenjem;
- emotivnim traumama i potisnutim sadržajima;
- burnout sindromom i iscrpljenošću na poslu;
- nesanicom i lošim kvalitetom sna;
- preopterećenošću informacijama i stalnim multitaskingom.
Slika: Kako psihoterapija pomaže kod zaboravnosti i stresa
Psihološki pristupi rešavanju problema s pamćenjem
Neki od najefikasnijih psihoterapijskih pristupa su:
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)
KBT pomaže osobi da prepozna misli, uverenja i obrasce ponašanja koji održavaju stres, anksioznost ili depresivno raspoloženje. Kada se smanji unutrašnja napetost, poboljšava se koncentracija i pamćenje.
Rad na stresu i emocionalnom rasterećenju
Kada je um stalno zauzet brigom, nerazrešenim odnosima ili potisnutim emocijama, ostaje manje mentalnog prostora za nove informacije. Psihoterapija pomaže da se taj prostor oslobodi i stabilizuje.
Razvoj pažnje i fokusa
Da bi se nešto zapamtilo, prvo mora biti primećeno. Zato je rad na pažnji i smanjenju rasejanosti važan deo psihološkog pristupa problemima s pamćenjem. Medicinska hipnoza takođe može dosta pomoći.
Mindfulness i tehnike smirivanja
Vežbe svesne pažnje, disanja i smirivanja nervnog sistema mogu pomoći osobi da smanji napetost, bude prisutnija i lakše usmeri pažnju na ono što želi da zapamti.
Regulacija sna i dnevnog ritma
Loš san ili stalna nesanica direktno slabi pažnju i pamćenje. Zato rad na higijeni sna, smanjenju večernje napetosti i stabilnijem dnevnom ritmu često donosi vidljivo poboljšanje.
Praktične tehnike pamćenja
Mogu se koristiti beleške, podsetnici, grupisanje informacija, povezivanje pojmova, vizualizacija, mentalne mape i rutine koje smanjuju oslanjanje na trenutnu pažnju.
Slika: Problemi s pamćenjem kod odraslih
Kako zaštititi i jačati svoje pamćenje?
Pamćenje se može čuvati i jačati kroz sledeće dnevne navike:
- Redovne brze šetnje i umerene fizičke aktivnosti uz smanjenje multitaskinga.
- Koršćenje zabeleški i podsetnika za važne obaveze.
- Održavanje mentalne radoznalost: učite, istražujte, čitajte, razgovarajte…
- Smanjenje korišćenja telefona u vreme kada nešto želite da zapamtite.
- Uredno spavanje i buđenje, zdrava ishrana i briga o opštem zdravlju.
Česta pitanja i odgovori
1. Šta najčešće izaziva zaboravnost?
Najčešći uzroci primetne zaboravnosti su stres, anksioznost, depresija, mentalni zamor, preopterećenost informacijama, pojedini lekovi, nutritivni nedostaci i određena zdravstvena ili neurološka stanja.
2. Kada problemi s pamćenjem nisu razlog za brigu?
Povremeno zaboravljanje nije razlog za paniku ako ste hronično umorni i pod pritiskom.
3. Kada problemi s pamćenjem zahtevaju lekarski pregled?
Lekarski pregled je potreban ako su problemi progresivni, praćeni dezorijentacijom, promenama ponašanja, teškoćama u govoru, i ako su verovatno posledica nedavne povrede glave.
4. Može li psihoterapija pomoći kod problema s pamćenjem?
Da. Psihoterapija može pomoći kada su problemi s pamćenjem povezani sa stresom, anksioznošću, depresijom, traumom, nesanicom ili emocionalnim preopterećenjem. Ne leči organska oštećenja.
Problemi s pamćenjem – Zaključak
Problemi s pamćenjem nisu uvek znak starenja ili bolesti. Zaboravnost često ukazuje da je nervni sistem preopterećen. Osoba je možda emocionalno iscrpljena u borbi sa anksioznošću ili depresijom.
Najvažnije je urediti ritam budnosti i sna, izbegavati stres, redovno se kretati, beležiti obaveze i pauzirati od telefona i ekrana. Posebno je važno paziti na ishranu, zdravlje i emocionalnu stabilnost.
Kada su simptomi progresivni, praćeni dezorijentacijom i izrazitim promenama ponašanja, zatražite pregled kod svog lekara koji će Vas uputiti na odgovarajući nivo stručne pomoći.
Kontakt za razgovor i zakazivanje
Ako Vas muče problemi s pamćenjem, možete zakazati razgovor da utvrdimo koji terapijski pristup bi bio najprikladniji za vašu situaciju.
Telefon: +381 63-223-353. Vreme za pozive: 08:00 – 10:00; 13:30 – 16:00; 20:00 – 21:30
Autor: Dr Radivoje Delić, lekar, REBT/KBT psihoterapeut i klinički hipnoterapeut sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa anksioznošću, stresom, depresijom, emocionalnim krizama, napadima panike, psihosomatskim tegobama i narušenim partnerskim i porodičnim odnosima.
Korisni resursi:
- National Institute on Aging: Memory Problems, Forgetfulness, and Aging
- NHS: Memory loss (amnesia)
- Mayo Clinic: Memory loss – when to seek help
Tagovi: problemi s pamćenjem, problemi sa pamćenjem, zaboravnost, koncentracija, kako poboljšati pamćenje, kognitivne smetnje, stres, anksioznost, depresija, psihoterapija, mentalno zdravlje.