Problemi u komunikaciji

Problemi u komunikaciji sa drugim ljudima često nastaju zbog razlika u životnim navikama, usvojenim vrednostima, iskustvima, ličnim uverenjima i sposobnostima.

Dr Radovoje Delić, REBT/KBT psihoterapeut i klinički hipnoterapeut, u ovom članku ukazuje na neke osnovne probleme u komunikaciji između ljudi, njihove uzroke i kako ih prevazići.

Komunikacija je osnov međuljudskih odnosa. Međutim, iako je to prirodna veština, mnogi ljudi iz raznih razloga imaju poteškoće u prenošenju svojih misli, emocija i potreba. Kada ta veština nedostaje ili zakaže, tada nesporazumi, sukobi i emotivna udaljenost postaju neizbežni.

Sposobnost međusobnog sporazumevanja je ključna veština koja omogućava ljudima da efikasno izraze svoje misli, osećanja i želje. Iako se čini jednostavnom, ova veština može biti izvor mnogih poteškoća i nesporazuma između ljudi ako je loše vođena ili neefikasna.

Razumevanje uzroka zbog kojih nastaju problemi u komunikaciji i učenje načina za njihovo prevazilaženje, mogu značajno unaprediti odnose u porodici, sa prijateljima, na poslu i u društvu.

Nesporazumi, konflikti i emotivna distanca često nastaju upravo zbog raznih slabosti u komunikaciji. Shvatanje suštine ovih problema i adekvatna prevencija mogu značajno poboljšati međuljudske odnose, kako na ličnom, tako i na profesionalnom i opštedruštvenom planu.

Psihoterapija Beograd – Tema: Problemi u komunikaciji

Najčešći problemi u komunikaciji

Problemi u komunikaciji sa drugim ljudima su izraz nesposobnosti pojedinca da razume i prihvata misli i osećanja drugih osoba, ili da im efikasno prenese ili saopšti svoje poruke.

Na sajtu hrdqstore.com navode sedam globalnih barijera za uspešnu komunikaciju, poznate kao fizičke, kulturne, emocionalne, informacione, jezičke, perceptualne i rodne barijere.

Navedene prepreke često otežavaju ili potpuno onemogućavaju konstruktivnu razmenu informacija između ljudi, bez obzira na njihove specifičnosti i uzroke koji ih izazivaju.

Znakovi loše komunikacije

Signali koji ukazuju da postoje problemi u komunikaciji mogu biti:

• Neprestano kritikovanje druge strane kako bi se izbegli razgovori o problemu;
• Pasivno-agresivno ponašanje kad god se pokrene pitanje uzajamnih odnosa;
• Imate osećaj da jednostavno ne možete da razumno porazgovarate s partnerom;
• U raspravi se ponavljaju isti argumenti iznova i iznova, bez ikakvog zaključka;
• Odbijanje svakog kompromisa, ili uvažavanja argumenata koje iznosi druga osoba;
• Izbegavanje svađe radi očuvanja mira, umesto iskrenog razgovora o problemu;
• Zataškavanje nesporazuma je posebno slaba tačka u odnosima. Umesto razgovara, partneri, često i nesvesno, ljutnju prikrivaju, ili je usmeravaju na nešto drugo oko sebe.

Važno: Stalne kritike, nervoza i napetost, agresivnost ili defanzivnost, uporno ćutanje i osećaj neshvaćenosti, su česti znaci loše interakcije. Nedostatak svađe ne znači da dobro komunicirate. Naprotiv, to može značiti da se namerno uzdržavate da biste izbegli otvoreni sukob i posledice!

Uzroci i rešenja problema u komunikaciji

Neki od najprisutnijih problema u komunikaciji sa drugim osobama su:

• Neslušanje sagovornika: Osoba razmišlja o svom odgovoru dok sagovornik još govori.
• Prekidanje u toku govora: Prekidanje sagovornika usred reči narušava njegov tok misli, ignoriše rečeno, dekoncetriše i ukazuje na nedostatak poštovanja.
• Nejasno izražavanje: Kada se misli ne iznose jasno i precizno, neretko dolazi do konfuzije, nesporazuma i pogrešnih tumačenja. Važno je govoriti jasno, koncizno, izbegavati apstraktne pojmove i navoditi poznate i lako razumljive primere.
• Paušalne pretpostavke: Donošenje zaključaka unapred i bez dovoljno proverenih informacija vodi ka pogrešnim tumačenjima i bespotrebnim sukobima.
• Ukorenjene predrasude: Interakcija sa drugim ljudima može biti otežana zbog različitih kulturnih obrazaca, stilova komunikacije, usvojenih (ili neusvojenih) vrednosti itd.

Moguća rešenja:

1. Fokusirajte se na sagovornika: Pratite ono šta sagovornik govori. Budite sigurni da ste razumeli njegove poruke pre nego što odlučite da mu saopštite svoje mišljenje.
2. Razvijte veštinu aktivnog slušanja: Ne prekidajte sagovornika pre nego što do kraja izrazi svoju misao. Tek kada govornik završi rečenicu, možete mu postaviti pitanje ili zatražiti pojašnjenje. Razgovor uvek treba da bude dijalog, a ne monolog.
3. Praktikujte asertivni stil komunikacije: Iznosite svoje mišljenje iskreno i bez bilo kakvog ugrožavanja sagovornika. Budite otvorenog uma i ne robujete stereotipima.

Problemi u komunikaciji sa partnerom

Partnerski odnosi, posebno u braku, često trpe zbog loše komunikacije. Nesporazumi u vezi mogu eskalirati u ozbiljne sukobe ako se problemi odmah ne rešavaju. Zdrava interakcija i konverzacija između partnera ključna je za njihov dugotrajan i srećan odnos.

Nažalost, moguće je da se vremenom jave izvesne teškoće u vezi kao što su:

• Pasivno-agresivno ponašanje: Jedna od strana ne izražava otvoreno nezadovoljstvo, već ga pokazuje kroz neprijatno ponašanje, sarkazam ili izbegavanje razgovora.
• Stalno okrivljavanje i kritika: Fokusiranje na krivicu umesto na rešavanje problema, vodi ka gubitku poverenja, odbrambenom ili agresivnom ponašanju partnera.
• Ignorisanje problema: Ponašanje kao da problem uopšte ne postoji, neminovno vodi do sve veće emocionalne i fizičke udaljenosti.
• Odbijanje razgovora: Ovaj pristup izaziva frustraciju i ljutnju kod oba partnera. Kada se problemi ne rešavaju, manji konflikti vremenom lako prerastaju u ozbiljne nesuglasice.

Moguća rešenja:

1. Mnoga rešenja leže u otvorenoj i iskrenoj komunikaciji. Koristite „ja-poruke“ bez optuživanja partnera, na pr. „Osećam se zapostavljeno kada se ne dogovaraš sa mnom“).
2. Razgovarajte o nesuglasicama kada se pojave, umesto da čekate da se nagomilaju.
3. Redovni razgovori o svakodnevnim stvarima, jačaju uzajamnu povezanost i bliskost.
4. Vežbajte empatiju i aktivno slušanje kako biste doprineli boljem razumevanju.
5. Razmislite o tome da li Vam je potrebna individualna psihoterapija i savetovanje.

Problemi u komunikaciji na poslu

Zdrava i efikasna komunikacija na radnom mestu ključna je za produktivnost i timsku saradnju. Ipak, relativno često se javljaju problemi u komunikaciji na poslu, kao što su:

• Površne instrukcije: Nejasni zahtevi ili ciljevi dovode do nesporazuma i grešaka.
• Loše povratne informacije ili njihov nedostatak: Zaposleni ne dobijaju konstruktivne povratne informacije, pa dolazi do nezadovoljstva, nesigurnosti i demotivacije.
• Sukobi u timu: Različite ličnosti i stilovi rada mogu izazvati tenzije i nesuglasice. Razlike u mišljenju i loše rešavanje konflikata remete radnu atmosferu.
• Previše ili premalo povezivanja: Slaba organizacija saradnje može biti jednako štetna kao i potpuni nedostatak interakcija.
• Loše delegiranje zadataka: Neadekvatna podela posla i neprecizna uputstva dovode do smanjene efikasnosti, nedefinisane odgovornosti i nepotrebnih sukoba i frustracija.

Moguća rešenja:

1. Precizno definisanje ciljeva, zadataka i očekivanja kroz planove sa jasnom agendom.
2. Podsticanje otvorene komunikacije, davanja povratnih informacija, proaktivno rešavanje nesporazuma i jačanje međusobnog razumevanja.
3. Obuka u komunikacijskim veštinama radi unapređenja dinamike timske saradnje.

Problemi u komunikaciji kod dece

Deca se često suočavaju sa teškoćama u izražavanju misli i osećanja zbog nedovoljno razvijenih govornih veština ili emocionalne nesigurnosti.

Znakovi koji ukazuju na postojanje problema u komunikaciji kod dece, mogu biti:

• Nesposobnost izražavanja emocija: Deca koja ne mogu da verbalno opišu svoja osećanja postaju veoma frustrirana tokom takvih pokušaja.
• Poteškoće u izražavanju misli: Deca jako pate kada vide ili misle da nisu shvaćena, ili da ne mogu uspešno verbalizovati svoje misli.
• Frustracije zbog nesporazuma: Deca mogu reagovati burno kada ih odrasli ne razumeju ili, još gore, kada to i ne pokušavaju.
• Povlačenje ili agresivnost: Kada dete oseća da ga odrasli ne razumeju, može reagovati povlačenjem ili agresivnim ponašanjem kako bi prikrilo osećaj nesigurnosti ili straha.
• Problemi sa govorom ili artikulacijom: Mentalni, fizički ili razvojni problemi kod deteta mogu znatno otežati njegovu komunikaciju sa okolinom.

Moguća rešenja:

1. Ohrabrite dete da govori o svojim potrebama, željama i trenutnim osećanjima.
2. Vežbajte s decom aktivno slušanje i pružite im svu emotivnu i fizičku podršku.
3. Podstičite njihovo društveno izražavanje kroz igru i kreativne aktivnosti.

Deca mogu imati teškoće u komunikaciji zbog nedovoljno razvijenih govornih veština ili emocionalne nesigurnosti. Roditelji im mogu pomoći kroz strpljiv razgovor, podsticanje emocionalne inteligencije, vežbanje veština izražavanja misli i osećanja kroz igru, itd.

Kako poboljšati komunikaciju sa drugim ljudima?

Ako imate nesiguran stil vezivanja za druge osobe, velika je verovatnoća da primenjujete obrasce komunikacije koji se mogu smatrati anksioznim ili izbegavajućim. Analiza i upoznavanje vašeg stila ponašanja može Vam pomoći da prevaziđete loše navike.

Da biste bili sigurni da zaista slušate i razumete sagovornika, minimizirajte sva ometanja i usredsredite se na to da i mislima budete potpuno prisutni kada komunicirate.

Ako se fokusirate samo na činjenice bez razgovora o osećanjima, argumenti se mogu pretvoriti u debate o tome ko je „u pravu“ i čiji argument je jači.

„Ja“ izjave su fokusirane na Vas i Vaša osećanja, umesto na partnera. Na pr. umesto da kažete „Uvek kasniš“, bilo bi bolje da kažete „Uvek se zabrinem kada te nema u očekivano vreme“.

Izbegavajte negativne obrasce komunikacije

1. Kada ste u iskušenju da ignorišete partnera, da preduzmete pasivno-agresivne akcije ili da vičete, razmislite malo kako će ti postupci uticati na vaše daljnje odnose.
2. Nije lako promeniti loše obrasce, od kojih su mnogi formirani u detinjstvu, ali njihovo otkrivanje može pomoći da destruktivna ponašanja zamenite zdravijim postupcima.
3. Ako želite zdravu interakciju, radite na boljim odnosima u celini. Iako je dobra konverzacija važna, ona je samo jedan od faktora zadovoljstva u odnosima.
4. Imajte na umu da je osnovni cilj komunikacije da razumemo jedni druge. Takođe, uspešna komunikacija omogućava ljudima da se osećaju shvaćenim, potvrđenim i povezanim sa drugim osobama i da očuvaju svoje samopouzdanje i mentalno zdravlje.
5. Ne gurajte probleme pod tepih kako biste sprečili sukobe. Umesto toga, bolje je da se fokusirate na slušanje da biste razumeli druge i reagovali sa pažnjom i empatijom.

Tema: Problemi u komunikaciji – Zaključak

Sposobnost efikasne komunikacije je od vitalnog značaja za korektne odnose među ljudima. Zdrava razmena misli, osećanja i informacija kroz razgovor, je vitalni deo svakog odnosa, posebno sa prijateljima i porodicom. Da ne govorimo koliko je to važno u romantičnim vezama!

Problemi u komunikaciji mogu značajno uticati na kvalitet života. Srećom, oni se mogu i prevazići primenom asertivne komunikacije, aktivnog slušanja i prilagođavanja sagovorniku. Postoji mnogo rešenja da poboljšate komunikaciju, ali ponekad može biti potrebna i stručna pomoć. Psihoterapija za parove može biti odličan način rešavanja teškoća u konverzaciji koje ugrožavaju vašu emotivnu vezu koju želite da sačuvate.

Iskusan psihoterapeut može Vam pomoći da identifikuje i uklonite loše obrasce odnosa, i da razvijete nove tehnike komunikacije. Stručan terapeut može da se pozabavi i aspektima mentalnog zdravlja koji potencijalno mogu štetno uticati na Vaše odnose s drugim ljudima.

Ako su problemi u komunikaciji ono sa čime se trenutno borite, razmislite o otvorenom razgovoru sa psihoterapeutom koji će Vam pomoći da taj problem uspešno savladate.
Resurs: Verywellmind.com/communication-in-relationships