Psihosomatske bolesti koje Vas iscrpljuju

Psihosomatske bolesti mogu dugo da iscrpljuju organizam osoba koje ih psihološki podržavaju. U ovom postu ćete saznati koji su uzroci nastanka i razvoja psihosomatskih bolesti, i kako da ih prepoznate i uspešno savladate!

Psihosomatske bolesti su zdravstvena stanja organizma u kojima psihički faktori narušavaju fizičko zdravlje i izazivaju iscrpljujuće telesne reakcije.

Rezime sadržaja:

1. Ključnu ulogu u razvoju psihosomatskih bolesti imaju jake negativne emocije.
2. Najčešći signali psiho-somatskog poremećaja su ubrzan rad ili lupanje srca, povišen krvni pritisak, bol u leđima i mišića, problemi sa varenjem i slične zdravstvene tegobe.
3. Kod poremećaja telesno-psihogene prirode, prvo se leči bolest, a zatim pacijent. U početku se mogu davati blagi antidepresivi, ali je psihoterapija

Slika: Psihosomatski poremećaji i nerešeni konflikti

Psihosomatske bolesti, simptomi i pojavni oblici

Simptomi psihosomatskih bolesti su frustrirajući, jer su fizički uzroci nejasni. Termini „psiha“ (um) i „soma“ (telo), ukazuju na vezanost mentalnog i fizičkog sklopa ljudskog organizma.

4 (četiri) ključna pitanja:

1. Koje emocije najčešće dovode do psiho-fizičkih obolenja?
2. 7 najmasovnijih psihosomatskih poremećaja?
3. Kako prepoznati telesne simptome psihogene prirode?
4. Kako se leče psihosomatske bolesti?

Imajte u vidu:
1. U određenim okolnostima naše telo može da se ponaša kao da je bolesno, a zapravo nije, što se često pogrešno okarakteriše kao psihosomatska bolest!

2. S druge strane, funkcionalne bolesti kao što su fibromijalgija, sindrom iritabilnog creva ili sindrom hroničnog umora, zaista izazivaju somatsku bol. Po nekim izveštajima, učestalost somatskog poremećaja kod ovih i sličnih obolenja, kreće se od 25 do 60%.

3. Psihološka patnja u obliku somatskih simptoma i traženje medicinske pomoći zbog njih, generalno se definiše kao somatizacija. Ta pojava je često pokrenuta i / ili podržana teškim emocionalnim stanjima kao što su anksioznost i depresija.

PAŽNJA: Psihosomatska bol može biti prisutna u bilo kom delu tela, istovremeno u više delova tela i menjati lokaciju bez jasnog povoda.

Slika: Stres i povišeni krvni pritisak

Koje emocije najčešće dovode do psihosomatskih bolesti?

Jedan od najčešćih okidača psihosomatskih simptoma je hroničan stres koji uzrokuje oko 90% bolesti izazvanih psihogenim faktorima!

Kada osoba doživljava kontinuirani emocionalni ili mentalni stres, telo je u stanju „borbe ili bekstva“. Tada organizam oslobađa hormone kortizol i adrenalin koji pripremaju telo za odbranu.

Adrenalin daje trenutnu reakciju, dok kortizol dalje podržava taj odgovor. Ovi hormoni su korisni u akutnim situacijama. Međutim, njihovi hronično povišeni nivoi mogu oslabiti imuni sistem, povećati rizik od srčanih oboljenja, izazvati anksioznost, depresiju, poremećaj sna, itd.

7 grupa najmasovnijih psihosomatskih bolesti

Američko psihijatrijsko udruženje psihosomatske poremećaje deli na:

1. Kožne bolesti: akne, urtikarija, neurodermatitis (hronične promene na koži, svrab) i angioneurotski edem (oticanje kapaka, usana, jezika itd.).
2. Bolesti gastrointestinalnog trakta: grč mišića između jednjaka i želuca i želuca i dvanaestopalačnog creva, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, hronična konstipacija, ulcerozni kolitis, hronična upala tankog creva (Kronova bolest).
3. Respiratorne bolesti: bronhijalna astma.
4. Bolesti srca i krvnih sudova: angina pektoris, srčani udar, visok krvni pritisak, aritmije.
5. Bolesti endokrinih žlezda: dijabetes, nizak nivo šećera u krvi (hiperinsulinizam i hipoglikemija) i povećana funkcija štitne žlezde.
6. Reumatske bolesti: reumatska upala zglobova, hronični bol u kostima.
7. Ginekološke bolesti: bolne menstruacije, pobačaji.

Slika: Digestivni problemi kao znak psihosomatske bolesti

Psihosomatski bolovi u stomaku i leđima

Emocije kao što su strah, ljutnja, bes, ili tuga, uz stalni stres, mogu uzrokovati promene u mozgu koje negativno utiču na funkcionisanje imunog sistema. To može izazvati upalne promene u crevima, zglobovima i mišićima i bolnu disfunkciju tih delova tela.

Nemogućnost normalnog funkcionisanja zbog bolova, nepovoljno utiče na emocije. Slabost i nemoć koju osećamo, vremenom se mogu negativno odraziti na naše mentalno zdravlje.

Psihosomatske bolesti kod dece

Psihosomatske bolesti kod dece se javljaju u vidu fizičkih simptoma kao posledica psihološkog stresa. Ispoljeni simptomi neretko su pojavni oblici reakcije detetovog organizma na jake emocije bez jasnog povoda.

Kod mlađe dece česti su problemi sa apetitom, a kod starije dece javljaju se glavobolje, zamor, bezvoljnost, vrtoglavice, bolovi u stomaku i gubitak apetita.

Kako prepoznati i kontrolisati psihosomatske bolesti?

Prvo moramo znati da se sve psihosomatske bolesti svrstavaju u dve osnovne grupe:

1. Grupa koju predvode endokrine i kardiovaskularne bolesti (simpatička hiperfunkcija).
2. Grupa respiratornih i gastrointestinalnih bolesti (parasimpatička hiperfunkcija).

Simpatički nerv se aktivira pod stresom, a parasimpatičk nerv je aktivan u mirovanju.

Simptomi psihosomatske bolesti se manifestuju kao reakcija tela na stresno stanje. Zato se  dešava da naznake anksioznosti pogrešno tumačimo kao signale neke fizičke bolesti!

Znakovi da su Vaše zdravstvene tegobe verovatno psihosomatke prirode:

1. Hronična nesanica, stalni umor i iscrpljenost, znojenje, drhtavica, vrtoglavice.
2. Digestivni problemi (anoreksija, mučnine, povraćanje, zatvor, naduven i bolan stomak…).
3. Ubrzan rad srca, osećaj pritiska u grudima, nagle promene krvnog pritiska ili visok krvni pritisak kome se ne može utvrditi fizički uzrok.
4. “Šetajuća” bol u leđima, grudima, ramenima i zglobovima, peckanje u ekstremitetima…
5. Povremena ili stalna seksualna disfunkcija različitih nivoa.
6. Kožne reakcije (promene na koži), tinitus (zujanje u ušima), često mokrenje.
7. Oslabljen imuni sistem bez vidljivog uzroka.

Slika: Psikosomatski simptomi na koži

Kako se leče psihosomatske bolesti?

Psihosomatska terapija je multimodalni prilagođeni tretman zasnovan na biopsihosocijalnom modelu u kojem se bolest posmatra kao rezultat interakcija na biološkom, psihološkom, bihevioralnom, međuljudskom i ekološkom nivou.

Psihosomatski pacijenti se leče u dve faze:

U prvoj fazi se leči bolest, a u drugoj fazi se leči pacijent gde je psihoterapija na prvom mestu. To znači da se u prvoj fazi primarno koriste lekovi (uglavnom blagi antidepresivi), a nakon toga obavezno sledi psihoterapeutski tretman.

Fizičke bolesti izazvane mentalnim faktorima mogu se lečiti lekovima i fizičkim intervencijama. Da bi se oboleli fizički i mentalno potpuno oporavio, u lečenju psihosomatske bolesti, često je neophodno i učešće psihijatra!

Dakle, puno izlečenje se postiže samo uklanjanjem uzroka mentalne prirode čemu mnogo mogu da doprinesu klinička hipnoza i hipnoterapija.

VAŽNO: Psihosomatski poremećaji zahvataju telo i um. Njih uglavnom uzrokuju fizički simptomi koji imaju emocionalno poreklo!

PAŽNJA: Hipohondori tumače telesne senzacije kao simptome bolesti, uprkos nedostatku medicinskih dokaza. Za razliku od hipohondrije, ljudi sa psihosomatskim bolestima zaista imaju simptome koji nemaju jasno medicinsko objašnjenje.

Lekovi za psihosomatski poremećaj

Sa medicinskog stanovišta, većina psihosomatskih obolenja nastaje zbog štetnog uticaja spoljnih faktora na naš organizam.

Lekovi poput analgetika, antidepresiva i protiv anksioznosti mogu se propisati kako bi se pomoglo u ublažavanju psiholoških problema i iscrpljujućih somatskih simptoma.

Psihosomatske bolesti – Zaključak:

–
Kod psihosomatske bolesti psihološki faktor izaziva i podstiče poremećaje u našem organizmu koji vremenom dovode do fizičkog oštećenja pojedinih telesnih tkiva.

Psihogeni faktori utiču na celo telo. Stoga su najčešće manifestacije njihovog uticaja stalan umor, glavobolja, migrene, nesanica, visok krvni pritisak, teško disanje, loše varenje, erektilna disfunkcija, osip na koži, pa čak i čir na želucu.

Od manifestacija psihosomatske bolesti zavisi koji će tretman i terapija biti primenjeni.

Resursi:

• my.clevelandclinic.org
• globaldigitalclinic.com