Stalna nervoza i napetost

Stalna nervoza i napetost su posledica nespremnosti našeg tela i uma da se suprostave nekom životnom izazovu kome su duže vreme izloženi.

Česta pitanja u vezi sa ovom temom su:

• Nervna napetost, simptomi i karakteristike;
• Unutrašnji nemir i nervoza – osećaj nemira u telu;
• Jutarnja nervoza i napetost bez razloga;
• Nervoza i napetost u glavi i stomaku;
• Kako se osloboditi nemira i psihičke napetosti;
• Kako se smiriti kad si nervozan;
• Lek za stalnu nervozu i napetost, itd.

Stalna nervoza i napetost, pojam, uzroci i lečenje

Jedna od definicija nervoze i napetosti je da je to prirodna reakcija našeg organizma na neprijatnost koju doživljavamo u toku iščekivanja nekog stresnog događaja, situacije ili ishoda.

Nervoza je čest simptom anksioznih poremećaja, ali nisu ista stvar. Anksioznost se razvija iz niza složenih faktora bez očiglednog stresora i, bez adekvatnog lečenja, može potrajati.

Normalno je da se unervozimo u okolnostima na koje ne možemo uticati, bile da su očekivane ili iznenadne. Nagle i neželjene promene životnih okolnosti, kao i dugotrajna izloženost stresu, mogu izazvati nervozu čak i kod emocionalno i mentalno vrlo stabilnih osoba.

Napomena: Nervoza i napetost se javljaju i u očekivanim situacijama, kao što su odlazak na prvi posao, stanje pred ispit ili važan sastanak, pripreme za venčanje, čekanje na lekarski nalaz, itd.

Važno: Povremena uznemirenost je normalna pojava. Međutim, ako zabrinutost i strahovi ne dozvoljavaju da se opustite, moguće je da imate generalizovani anksiozni poremećaj (GAD).

Slika: Stalna nervoza i napetost u glavi i telu

Kako nastaju stalna nervoza i napetost?

Kontinuiranu nervozu i napetost najčešće izazivaju:

• Niska tolerancija na svakodnevni stres (najčešći okidač);
• Stalni zamor usled prekomernog rada i nedostatka odmora;
• Fizička neaktivnost, nezdrava ishrana i nepovoljne životne okolnosti;
• Hroničan stres, dijabetes, bolesti srca i probavnih organa, i slično.

Ovi okidači mogu da aktiviraju simpatički nervni sistem što se manifestuje kao:

• Jutarnja nervoza bez razloga, ubrzan puls, kratak dah, otežano disanje;
• Napetost u glavi i stomaku, smanjena cirkulacija, grčenje mišića u nogama;
• Promena rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem, poplava unutrašnjeg nemira i drugo.

Napomena: Svi ljudi ne percipiraju nervozu na isti način. Neka od navedenih stanja se mogu ispoljiti i bez pomenutih okidača. Postoje osobe koje osete napetost i nervozu na samu pomisao da im se može desiti nešto neprijatno ili neočekivano.

Savet: Ako Vas na dnevnom nivou nerviraju i sasvim uobičajene situacije, (gužve, redovi, saobraćaj, čekanje…), razmislite da li je možda vreme da potražite rešenje takvog stanja!

Da li su nervoza i napetost jedno te isto?

Nervoza je emocionalna komponenta naše prirodne reakcije na stres, a „napetost“ je njena fizička manifestacija. “Nervna napetost” je izraz koji spaja ova dva aspekta nervoze.

Osećaj napetosti je posledica pritiska na psihu zbog koga se osećamo slomljeno i iscrpljeno. Hronični stres može izazvati glavobolje, migrene i bolove u vratu i leđima zbog napetih mišića.

Napetost mišića je refleksna reakcija kojom se naše telo štiti od povreda i bola. Sa iznenadnim stresom, mišići se naglo napregnu i opuste kada stres prođe. Stalni stres dovodi do toga da mišići ostaju u stanju napetosti, čak i kada potreba za odbranom nestane.

Zaključak: Možemo reći da je nervoza specifično osećanje straha i neizvesnosti koje se javlja zbog nečega što se može dogoditi, a da je „napetost“ fizička reakcija našeg tela na to osećanje.

Slika: Unutrašnji nemir

Šta je unutrašnji nemir?

Unutrašnji nemir neke osobe čine njena unutrašnja previranja i tenzije. To je psihološko stanje koje se na fizičkom nivou ispoljava u vidu drhtanja, znojenja, ubrzanog disanja i slično.

U životu stalno donosimo odluke za koje mislimo da su najbolje za nas. Unutrašnja nervoza i nemir se javljaju kada ne možemo da napravimo izbor zbog nesigurnosti i straha od neuspeha.

Ako su fizičke bolesti okidač, onda o unutrašnjem nemiru govorimo kao o fizičkoj kategoriji koja može biti praćena i emocionalnim reakcijama (strahovi, nagle promene raspoloženja i sl.).

Najčešće manifestacije nervoze i napatosti su:

• Suva usta, znojenje dlanova i tela, topli i hladni “talasi”, drhtavica;
• Vrtoglavica, ubrzano disanje, nedostatak daha ili kratki dah;
• Neprijatna osećanja, nekontrolisane senzacije, nemir srca i stomaka;
• Nedostatak strpljenja, pad samopouzdanja i poverenja u sebe;
• Pojačana razdražljivost, neadekvatno ponašanje, strah od ishoda;
• Unutrašnji nemir (telesni, mentalni, psihički, emocionalni);
• Problemi s koncentracijom, nesanica, poremećaji spavanja;
• Sindrom “nemirnih nogu” (trnci u nogama, grčenje nožnih mišića), itd.

Svakodnevni događaji poput vožnje, gužvi, nešto neprijatno što vidimo ili čujemo, mogu lako da nas iznerviraju. Osobe sa niskom tolerancijom mogu burno reagovati na najmanji stresni izazov.

Međutim, obična nervoza ne može da nas odvoji od neprijatne situacije kojoj smo izloženi. S druge strane, preterana nervoza može da nas dezorijentiše, pokoleba, pa čak i parališe.

Slika: Prejedanje zbog nervoze

Uticaj nervoze i napetosti na zdravlje

1. Nervoza je odavno poznata kao jedan od uzroka bolesti srca i povišenog krvnog pritiska.
2. Takođe, dugotrajna nervoza izaziva napetost mišića vrata, ramena i gornjih delova leđa što smanjuje cirkulaciju krvi i izaziva zamor, bezvoljnost i glavobolju.
3. Kod pojedinih ljudi nervoza uzrokuje tegobe sa stomakom kao što su bolovi, nadutost i opstipacija. Neki ljudi počinju da se prejedaju, a drugi gube apetit.

Nervna napetost može poremetiti rad štitne žlezde i endokrinog sistema, dovesti do slabljenja imunog sistema i izazvati probleme sa disanjem usled respiratornih infekcija.

Po čemu se razlikuju nervoza i anksioznost?

Nervoza je prirodna reakcija na izazov za koji nam telo i um nisu potpuno spremni. Ako se nervoza javlja bez jasnog razloga i u obimu većem nego što to situacija izaziva, (ili je potpuno iracionalna), moguće je da se radi o anksioznom poremećaju.

Ključne razlike između nervoze i anksioznosti su sledeće:

• Nervoza prestaje kada nestanu uzroci, dok anksioznost ostaje;
• Intenzitet nervoze nas ne sprečava da radimo ono što nas čini nervoznim, dok anksioznost parališe svako normalno funkcionisanje;
• Uzrok nervoze je većinom jasan i konkretan, dok u slučaju anksioznosti ne možemo da jasno definišemo zašto se tako loše osećamo.
• Nervoza je privremeno stanje, dok je anksioznost stanje stalne nervne napregnutosti.

Zaključak: Nervoza je prolazno stanje, a anksioznost je kombinacija velikog broja emocija (strahova, besa, zamora, napetosti…) čiji intenzitet može da varira ali ne nestaje.

Slika: Vežbe opuštanja

Kako se stalna nervoza i napetost mogu smanjiti?

Kada osetite prve znake nervoze duboko udahnite i izdahnite više puta dok ne osetite da se telo opušta. Potrudite se da što pre smirite nervozu kako biste izbegli mogućnost za panični napad.

Mere za kontrolu nervoze i napetosti uključuju:

• Promene životnog stila, redovne fizičke ahtivnosti, zdravu ishranu i uredan san;
• Boravak u prirodi, šetnje pored vode, duboko disanje, meditaciju i svesnost*;
• Jogu, tople kupke, plivanje, čitanje dobre knjige i slušanje omiljene muzike;
• Druženje uz izbegavanje svih okolnosti koje nas uzrujavaju, itd.

*Svesnost (mindfulness) je vrsta meditacije u kojoj se fokusirate na to da budete potpuno svesni onoga što osećate u trenutku, bez tumačenja i prosuđivanja. Vežbanje svesnosti uključuje prakse za opuštanje tela i uma koje mogu pomoći u upravljanju različitim nivoima stresa.

Slika: Lavanda protiv nervoze

Lekovi za nervozu i napetost

U pojedinim slučajevima, mogu se koristiti lekovi za smirivanje kao što su antidepresivi ili beta blokatori. Korisni su i neki prirodni lekovi za ublažavanje simptoma nervoze i napetosti.

Na primer, biljka lavanda, kao i čajevi od gloga, kamilice ili matičnjaka, imaju umirujuće efekte.

Savet: Pre bilo kakvog tretmana ili sredstva, obavezno se konsultujete sa svojim lekarom!

Znaci da ste možda doživeli nervni ili mentalni slom

Nervni ili mentalni slom je kulminacije snažnog ili dugotrajnog mentalnog stresa. Učestali naleti nervoze i napetosti česti su signali razvoja ili postojanja takvog stanja.

Ti signali mogu biti prisutni kao različite kombinacije sledećih manifestacija:

• Hroničan umor i nesanica, noćne more, stalan osećaj krivice i bezvrednosti;
• Preterana razdražljivost, nemir tela, bezrazložan strah, napadi panike, fatalizam;
• Napetost u telu, teškoće sa disanjem, drhtavica, nepravilan rad ili lupanje srca;
• Nagle promene raspoloženja, gubitak interesovanja za društvene i druge aktivnosti;
• Nepromišljeno ponašanje, izlivi besa, pokušaji samopovređivanja, itd.

Slika: Ambijent za smanjenje napetosti

Stalna nervoza i napetost – ZAKLJUČAK

Nervoza je prirodan odgovor našeg organizma na moguću opasnost i priprema za odbranu. Kada se tretira na odgovarajući način, stalna nervoza i napetost mogu biti kontrolisani pa i prevaziđeni.

Nervoza i prateća napetost su posledica naše reakcije na stres koja obično nestaje kada stres prođe. Međutim, ako se stimulacija nervnog sistema pod dejstvom stresa nastavi, to može dovesti do hronične iscrpljenosti i unutarašnjeg sagorevanja (burn out).

Problemi sa snom i nesanica su redovni pratioci nervoze. Nedostatka sna može pogoršati stanje i povećati razdražljivost zbog permanentno negativnog uticaja na telo i um.

Stalna nervoza i napetost praćeni iracionalnim strahovima, prete da prerastu u anksioznost. S obzirom na ogroman broj okidača, kontrola nervoze je od vitalnog značaja za ljudsko zdravlje.

Izvori:

• https://www.healthline.com
• https://www.calm.com/blog/how-to-calm-nerves