Kako prepoznati anksioznost i prve simptome?

Kako prepoznati anksioznost kada ona u osnovi ima slične manifestacije i simptome kao i normalan strah sa kojim se svakodnevno susrećemo?

Da biste došli do brzog odgovora na ovo pitanje, pokušajte da odgovorite na upit koji sledi u nastavku.

Da li ste u poslednje dve nedelje imali neki od ova 3 problema:

1. Doživljaj izražene napetosti, nervoze i zabrinutosti?
2. Osećaj uplašenosti sve do panike?
3. Jaku potrebu da izbegnete neka mesta i situacije?

Ukoliko na bilo koje pitanje imate potvrdan odgovor, to može biti naznaka početka razvoja anksioznosti.

TEMA: Kako prepoznati anksioznost?

Anksioznost je mnogo lakše prepoznati ukoliko se poznaju najčešće vrste i simptomi. Postoji mnogo vrsta poremećaja osećanja i ponašanja po kojima možete prepoznati prisustvo anksioznosti.

Najčešći tipovi (vrste) anksioznog stanja koje, kao psihoterapeut, susrećem u praksi su:

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAD)

GAD je vrsta hronične anksioznosti. Obolelo lice se oseća anksiozno ili zabrinuto većinu dana, najmanje 6 meseci. Osoba može biti zabrinuta zbog svog zdravlja, posla, društvenih interakcija, svoje ili ukupne životne situacije. Uradite test i proverite imate li simptome generalizovane anksioznosti?

Socijalna anksioznost

Lica sa socijalnom anksioznošću su uznemirena zbog društvenih interakcija. Obolela osoba se može brinuti da će je drugi ljudi negativno suditi zbog onoga što kaže ili radi. Zbog toga može izbegavati razne društvene situacije do mere u kojoj će socijalna anksioznost potpuno ugroziti njen društveni i lični život.

Zdravstvena anksioznost

Zdravstvena anksioznost se naziva hipohondrija. Ovaj tip anksioznosti se može javiti kod ljudi koji zaista imaju zdravstvene probleme, ali i kod zdravih ljudi, bez obzira da li imaju neke simptome, ili ne.

Osoba sa zdravstvenom anksioznošću je preterano zabrinuta zbog mogućeg razvoja svog zdravstvenog stanja. Ta zabrinutost je nesrazmerna šansama da se zaista teže razbole.

Pored toga, pojedinci mogu verovati da su u opasnosti od neke bolesti, i pored negativnih nalaza i dijagnoza zdravstvenih radnika. Takođe, oni mogu opsesivno proveravati svoje telo i zahtevati medicinske preglede, više nego što je to stvarno potrebno.

Anksioznost zbog učinka

Anksioznost zbog učinka se odnosi na stanje koje neka osoba doživljava u vezi sa obavljanjem određenih zadataka. Pokretači ovog tipa anksioznog stanja mogu biti situacije kao što je polaganje ispita, javni nastup, seksualni učinak, sportski rezultat, i slično.

Anksioznost zbog učinka može biti neka vrsta socijalne anksioznosti, jer se preklapa sa strahom od negativnih društvenih impresija koji karakteriše socijalnu anksioznost. Međutim, specifični mehanizmi koji stoje iza ove vrste anksioznosti najčešće ostaju nejasni.

Seksualna anksioznost

I muškarci i žene mogu oboleti od seksualne anksioznosti. Ova vrsta anksioznosti može negativno uticati na seksualni život ljudi koji se stalno plaše da će u seksualnom odnosu razočarati partnera ili partnerku.

Jedna studija iz 2015. godine otkrila je da je preko jedne trećine praćenih muškaraca imalo negativnu sliku o sebi i svojim genitalijama, što je čest okidač za razvoj seksualne anksioznosti i erektilne disfunkcije.

Anksioznost u međusobnim vezama

Anksioznost u okviru veza između ljudi može se javiti, kako u novim, tako i u dugoročnim vezama. Najčešća manifestacije te pojave je da osoba, ili prekomerno traži razna uveravanje od svog partnera, ili se povlači da bi zadovoljila partnera, ukoliko im se mišljenja ili osećanja razlikuju.

Anksioznost u vožnji

Anksioznost u vožnji najčešće uključuje strahove koji se javljaju kada osoba vozi sama izvan uobičajene zone udobnosti. Na primer, ti strahovi mogu biti:

• ostajem bez goriva
• ne mogu da nađem parking mesto
• idem prebrzo, gubim kontrolu
• zastoj, sigurno je neka saobraćajna nesreća …

Anksioznost pri gutanju

Anksioznost pri gutanju (fagofobija), izaziva probleme prilikom ishrane. Prema Nacionalnoj fondaciji za poremećaje gutanja (NFOSD), osobe sa tim poremećajem:

• izbegavaju određene vrste hrane ili njene teksture
• previše žvaću svoju hranu bez vidne potrebe
• imaju osećaj da im je hrana zaglavljena u grlu i teško započinju gutanje

Kod nekih ljudi se može razviti anksioznost pri gutanju kada dožive neki jako traumatski događaj, kao što je regurgitacija, gušenje ili učestalo zlostavljanje.

Simptomi anksioznosti

Anksioznost je gotovo uvek praćena napetošću, znojenjem, ubrzanim radom srca, učestalim i dubokim disanjem. Ako uočavate ove simptome, blizu ste odgovora na pitanje kako prepoznati anksioznost. 

Pri tome obratite pažnju na činjenicu da je najteža posledica anksioznog stanja poremećaj ponašanja obolelog. Raspon tog poremećaja ide, od preteranog opreza, do paničnog bežanja i izbegavanja svih situacija koje oboleli doživljava kao “opasne” za njega. (Mali test: Da li ste anksiozni?)

Simptomi anksioznosti su uvek i telesne i psihološke prirode. Slični su kod mnogih ljudi, što zavisi od njihove psihološke strukture i dubine anksiozniog ponora u koji su upali.

U osnovi svih simptoma koji ukazuju na anksioznost, je da oboleli preterano brine da situacija može biti još komplikovanija, sve do kobnog ishoda. To dodatno opterećuje već dobrano uznemireni nervni sistem, pa se obolelo lice oseća apsolutno nemoćno da izađe iz začaranog kruga u koje je upalo.

Najčešći telesni simptomi anksioznosti su:

• ubrzan rad srca, kratak dah i plitko, ubrzano disanje
• osećaj gušenja i nelagode u grudima
• mučnina ili neprijatan osećaj u želucu
• pojačano znojenje, drhtanje, vrtoglavica
• napetost u vratu i ukočenost mišića
• trnci u rukama i nogama – utrnulosti delova tela, itd.

Najčešći psihološki simptomi anksioznosti su:

• nepodnošljiv strah da će se nešto loše dogoditi
• jak strah da budu ili ostanu potpuno sami
• nesavladiv strah od izlaska napolje
• strah od gubitka kontrole nad sobom
• užasavajući strah od iznenadne smrti, itd.

Pogledajte naše članke: „Kako pobediti anksioznost?“ i „Lečenje anksioznosti„.

Razlike između anksioznosti, depresije i fobije

Anksioznost karakteriše nesnosno ili teško podnošljivo stanje napetosti, strepnje i neosnovanog straha, dok je depresija poremećaj raspoloženja.

Depresija može da se javi i bez jasnog okidača, najčešće kao posledica izloženosti stresnim stanjima u dužem vremenskom periodu. Pošto depresiju prati konstantna bezvoljnost i neraspoloženje, takvo stanje tela i misli svakako zahteva medicinski tretman. Da li ste depresivni? – test!

Fobija je, takođe, anksiozni poremećaj, ali se od anksioznosti razlikuje po tome što se vezuje za fobičan objekat ili situaciju. Sam strah od nečega nije fobija sve dok taj osećaj straha ne krene da ometa normalan ritam života. (Test – Upitnik za socijalnu fobiju).

Fobija može nastati kao posledica nekog traumatičnog iskustva, ali i kao specifičan mehanizam odbrane od sličnih iskustava u budućnosti. U tom slučaju, osoba nesvesno svoje realne emocije u vezi nekog objekta ili situacije, zamenjuje emocijama koje su joj u tom trenutku prihvatljivije.

Nastalu fobiju karakteriše osećanje straha uz puno strepnje i negativnih misli o tome što se sve može desiti. Posebno česte su fobije koje karakteriše preteran strah od visine i letenja, lifta, zatvorenog prostora, injekcija, krvi, susreta sa nekim životinjama, itd.

Dakle, lica koja pate od neke vrste fobije doživljavaju intenzivan strah od određenih predmeta ili situacija. Ključno je da taj strah nije u srazmeri sa stvarnom pretnjom. Osoba sa fobijom obično preduzima neke korake da izbegne okidače fobije, ali može i da se parališe zbog naglog susreta sa njima.

Budući da se uzroci anksioznosti, depresije i fobije, razlikuju od osobe do osobe, pristupi lečenju su uvek individualnog karaktera. Zato je razgovor sa psihoterapeutom pravi puta ka izlečenju! Nakon stabilizije stanja, psihoterapija se pokazala kao najbolja metoda koja dovodi do dugoročnog rešenja problema.

Kako prepoznate anksioznost? – ZAKLJUČAK

1. Suštinska razlika između normalnog osećanja straha i anksioznosti kao patološkog stanja, jeste u tome što se anksioznost manifestuje u situacijama kada objektivna opasnost ne postoji, ili nije u srazmeri sa doživljajem “opasnosti.”
2. Anksiozno stanje karakteriše jaka strepnja, izražena zabrinutost i stalno razmišljanje tipa “šta ako se desi ovo… šta ako se desi ono”… i slično.
3. Anksiozne manifestacije jako opterećuju već iscrpljen nervni sistem, pa se obolelo lice oseća izgubljeno i potpuno nemoćno da se tome suprostavi.
4. Najteža, ali i najvidljivija, posledica anksioznog stanja je poremećaj ponašanja obolele osobe. Simptomi su uvek i telesne i psihološke prirode.
5. Anksioznost uvek prati napetost, preterana i neopravdana briga i strepnja od nepoznatog. Ako uz ove psihološke simptome uočite i neke telesne, na dobrom ste putu da date odgovor na pitanje kako prepoznati anksioznost, koje je glavna tema ovog teksta.

Tema: Odgovor na pitanje „Kako prepoznati anksioznost“?
Resurs: medicalnewstoday.com