Šta je granični poremećaj ličnosti?

Granični poremećaj ličnosti ne možete sami dijagnostikovati!

Za to je potreban stručnjak za mentalno zdravlje koji će postaviti dijagnozu na osnovu jasno izraženih simptoma karakterističnih za GPL.

Šta je granični poremećaj ličnosti?

“Granični poremećaj ličnosti” (eng. Borderline Personality Disorder – BPD) je mentalna bolest koja utiče na sposobnost osobe da reguliše svoje ponašanje i emocije.

Da li je granični poremećaj izlečiv?

Postoje efikasni tretmani i podrška koji pomažu da obolela osoba ponovno kontroliše svoje misli, osećanja i postupke, i da se oseća bolje.

Uzroci graničnog poremećaja ličnosti?

Većina stručnjaka za mentalno zdravlje veruje da je granični poremećaj ličnosti posledica istovremenog delovanja nasleđenih i spoljnih faktora.

Znaci mogućeg postojanja GPL-a?

Prvi znaci GPL-a se javljaju u ranim godinama društvenog sazrevanja. Istraživanja pokazuju da su obolele osobe veoma rano izlagane nepovoljnim životnim okolnostima.

Najčešći simptomi graničnog poremećaja su:

• Nejasna slika o sebi, nesigurnost i emocionalna nestabilnost.
• Nagle promene raspoloženja i nepredvidivi postupci.
• Nestabilni ili loši odnosi sa drugim osobama.
• Intenzivna osećanja koja se vrlo teško kontrolišu.
• Ponašanje iz krajnosti u krajnost (kao da nema sredine).

Pažnja: GPL se često preklapa sa poremećajima kao što su:

• Zloupotreba raznih supstanci;
• Poremećaji ishrane;
• Depresija (kako pobediti depresiju);
• Bipolarni poremećaj;
• Anksioznost (kako pobediti anksioznost).

Kako se dijagnostikuje granični poremećaj ličnosti?

Ne možete sami da dijagnostikujete granični poremećaj ličnosti. Ne postoje laboratorijske analize ili testovi za sigurno postavljanje dijagnoze GPL-a!

Za to je potreban stručnjak za mentalno zdravlje koji će postaviti tačnu dijagnozu na osnovu jasno izraženih simptoma koji su karakteristični za GPL.

Da bi se granični poremećaj kod dece i mladih ljudi mogao dijagnostikovati, većina specifičnih simptoma mora biti prisutna u kontinuitetu najmanje godinu dana.

S godinama starosti, intenzitet simptoma se obično smanjuje, pa mnogi oboleli posle 40-te godine uopšte ne ispoljavaju najekstremnije simptome.

Važnost pronalaženja stručnog i iskusnog terapeuta

Stručnjak za mentalno zdravlje je upoznat sa efikasnim terapijama kao što su dijalektička bihejvioralna terapija (DBT) i terapija fokusirana na šemu bolesti.

Iskusan psihoterapeut zna da efikasna psihoterapija uključuje i edukaciju, podršku porodici i obuku u socijalnim i emocionalnim veštinama.

Važno: Samo takav pristup tom problemu može uspešno izlečiti većinu GPL-a.

Kako se prepoznaje granični poremećaj ličnosti?

Postoje 9 kategorija znakova ključnih za prepoznavanje GPL-a To su:

1. Haotična slika o sebi.

Osoba sa GPL-om (eng. BPD), može u jednom trenutku da se oseća dobro, a već u sledećem da nema predstavu šta zapravo želi u životu.

2. Nestabilne emocije i raspoloženja.

Osoba sa GPL-om može u jednom trenutku biti srećna, a već u sledećem, utučena. Te promene raspoloženja su nagle i obično traju relativno kratko.

3. Samodestruktivna ponašanja.

Pokušaji samoubistva i samopovređivanje su česti oblici ponašanja ljudi sa GPL-om. To je njihov način da skrenu pažnju na sebe i da dobiju pomoć koju žele. Uz to, fokus na telesnu bol ublažava im nepodnošljivu emotivnu bol.

4. Osećaj unutrašnje praznine.

Emotivna praznina je veoma neprijatan osećaj. Obolela osoba može pokušavati da tu prazninu ispune bilo čim (čak i ako je nezdravo i štetno), ali je ništa ne zadovoljava.

5. Nejasan doživljaj sebe.

Osobe sa graničnim poremećajem mogu imati protivrečne predstave o sebi, ili da ne znaju ko su. Oni veruju da im uloga žrtve pruža identitet i zaštitu od odgovornosti.

Takođe, mogu imati različite nivoe disocijacije kako bi izbegle bolne situacije i osećanja.

6. Nestabilni odnosi sa drugim ljudima.

GPL čini da obolele osobe često imaju kratke i burne emotivne veze. Njihovi odnosi sa drugim ljudima su granični – ili im izgledaju idealno, ili su im nepodnošljivi.

Njihovo samopoštovanje je toliko nisko da nisu u stanju razumeti zašto bi neko želeo da bude uz njih. To je jedan od razloga zašto traže bliskost i potom sve teraju od sebe.

7. Eksplozivan bes.

Kod ljudi sa GPL svaka sitnica može izazvati intenzivan bes. Tada se ponašaju impulsivno i ne mogu da se smire. Njihov bes obično nestaje brzo kako se i javio.

8. Sumnjičavost i gubitak kontakta sa stvarnošću.

Oboleli od GPLsumnjaju u namere drugih osoba. Oni imaju problem sa postavljanjem ličnih i tuđih granica, pa i povremeni gubitak dodira sa stvarnošću.

9. Strah od napuštanja i samoće.

Ljudi sa GPL-om doživljavaju nepodnošljiv strah od samoće. Oni mogu drugu osobu da ne puštaju od sebe i da je drže na distanci. Razlog je strah da ne budu ostavljeni i da će biti kontrolisani od te osobe.

Kako se leči granični poremećaj ličnosti?

Tretman GPL-a podrazumeva dugoročnu psihoterapiju uz podršku iskusnog stručnjaka. Terapija za “granični poremećaj ličnosti ” uključuje kombinaciju lekova i psihoterapije.

Lečenje graničnog poremećaja ličnosti se zasniva na razbijanju disfunkcionalnih obrazaca razmišljanja, osećanja i ponašanja koji izazivaju nevolje oboleloj osobi.

Lekovi za GPL?

Lekovi za GPL se prepisuju samo da pomognu kod ublažavanja određenih simpotoma.

• Farmakoterapija ostvaruje povoljnije uslove za psihoterapijski rad;
• Psihoterapija omogućava sazrevanje ličnosti i razvoj boljeg razmišljanja o sebi, svetu i svom životu.

Nema mnogo istraživanja koja potvrđuju da su lekovi ključni za tretman GPL-a. Neki lekovi su od pomoći kada uz GPL ide depresija ili anksioznost, ali oni ne leče GPL!

Za granični poremećaj ličnosti, psihoterapija je mnogo efikasnija od lekova, samo joj treba dati dovoljno prostora i vremena za to!

Naravno, Vaš terapeut može Vam ponuditi i lekove u sledećim slučajevima:

• Dijagnostikovan Vam je GPL i depresija, ili bipolarni poremećaj.
• Patite od napada panike ili teške anksioznosti.
• Počinjete da halucinirate ili imate bizarne, paranoične misli.
• U opasnosti ste da povredite sebe, itd.

Da li ja imam granični poremećaj ličnosti?

Za početak, utvrdite da li se identifikujete sa nekim od ovih izjava:

1. Često se osećam „prazno“.
2. Moje emocije se brzo menjaju. Doživljavam ekstremnu tugu, bes i anksioznost.
3. Stalno se bojim da će me ljudi do kojih mi je stalo napustiti ili ostaviti.
4. Većinu svojih romantičnih veza opisujem kao intenzivne, ali nestabilne.
5. Moja osećanja prema bliskim ljudima se dramatično menjaju, a ne znam zašto.
6. Često radim stvari za koje znam da su opasne ili nezdrave za mene i druge ljude.
7. Bilo je pokušaja da se povredim, pa i da pretim samoubistvom.
8. Kada se osećam nesigurno u vezi, činim sve da drugu osobu zadržim u blizini.

Ako se identifikujete sa većinom navedenih izjava, moguće je da patite od GPL-a!

GPL mogu da prate i ova ponašanja:

• Potreba za manipulisanjem kao načina oslobađanja od nepodnošljivih osećanja.
• Nepredvidivo i nedosledno ponašanje vođeno osećanjima, a ne činjenicama.
• Preuveličavanje sopstvenih probleme i insistiranje na brzim rešenjima.

Važno: Navedene manifestacije ne ispoljava svaka osoba sa graničnim poremećajem ličnosti, ili bar ne na isti način. Ima i onih koji uspevaju da svoje ponašanje potpuno kontrolišu!

S druge strane, ne znači da sve osobe sa neadekvatnim reakcijama imaju GPL. Stoga, samo stručnjak za mentalno zdravlje može da postavi tačnu i zvaničnu dijagnozu.

Međutim, čak i bez jasne dijagnoze, saveti koji slede mogu Vam pomoći da kontrolišete svoje emocije i unutrašnje impuse koji Vam nanose štetu.

Saveti za samopomoć kod GPL-a

1. Smirite emocije

• Fokusirajte se isključivo na sadašnjost.
• Pokušajte da doživite svoja osećanja bez osuđivanja ili kritike.
• Gledajte na svoje emocije kao na talase koji spolja dolaze i odlaze.
• Usredsredite se na fizičke senzacije koje prate vaše emocije.
• Recite sebi da prihvatate ono što trenutno osećate.
• Podsetite sebe da, samo zato što nešto osećate, ne znači da je to stvarnost.

2. Angažujte čula

Dodir. Ako ne osećate dodir, pustite hladnu ili toplu vodu preko ruku; držite komad leda; ili uhvatite neki predmet što čvršće možete. Ukoliko ste preosetljivi na dodire, istuširajte se; smestite se ispod pokrivača…

Ukus. Ako se osećate prazno, pokušajte da sisate mentol bombone ili da jedete nešto jako ukusno. Ako želite da se smirite, uzmite topli čaj ili supu.

Miris. Upalite mirisnu sveću; pomirišite cveće; poprskajte se omiljenim parfemom; napravite nešto u kuhinji što dobro miriše.

Pogled. Fokusirajte pogled na bilo šta (stvarno ili zamišljeno) što privlači vašu pažnju. Držite fokus sve dok negativni impuls ne nestane.

Zvuk. Zazvonite ako vam je potreban trzaj. Za smirenje slušajte umirujuću muziku ili zvukove prirode.

3. Smanjite emocionalnu ranjivost

• Izbegavajte lekove koji menjaju raspoloženje.
• Primenjujte uravnoteženu i zdravu ishranu.
• Dovoljno i kvalitetno spavajte.
• Redovno fizički vežbajte.
• Kontrolišite stres.
• Vežbajte tehnike opuštanja.

Važno: Povratak kontrole nad svojim ponašanjem je ključ za trajniju promenu destruktivnih obrazaca.

Evo jedne vežbe za to:

1. Pronađite mirno mesto i sedite udobno, noge na podu, ruke u krilu….
2. Osetite površinu na kojoj sedite i fokusirajte se na doživljaje u svom telu.
3. Koncentrišite se na disanje – udahnite polako i duboko.
4. Pauzirajte dok izbrojite do tri – polako izdahnite.
5. Još jednom pauzirajte brojeći do tri – ponavljajte vežbu nekoliko minuta.

4. Po potrebi, isprobajte i ovo:

4.1. Gledajte TV. Izaberite nešto što je suprotno od onoga što osećate: komediju ako se osećate tužno, ili nešto opuštajuće ako ste ljuti ili uznemireni.

4.2. Radite nešto što će Vas okupirati. Ovo može biti baštovanstvo, slikanje, sviranje instrumenta, pletenje, čitanje knjige, igranje igrice ili slagalice.

4.3. Budite aktivni. Zabavite se kućnim poslovima, odlaskom u kupovinu, izvođenjem kućnog ljubimca…

4.5. Pozovite prijatelja. Razgovor sa nekim kome verujete može biti efikasan način da se osećate bolje.

4.6. Sagledajte neke stvari iz perspektive drugih ljudi. Pokušajte da razumete kako vas drugi vide i kako na njih utiče vaše ponašanje.

Pitajte drugu osobu šta ona misli i oseća. Umesto optužujućeg načina, pokušajte sa mekšim pristupom: „Možda grešim, ali mi se čini da…“, ili „Znam da sam preosetljiva osoba, ali osećam jaku potrebu da…“

4.7. Zaustavite projekciju. Da li svoja negativna osećanja prenosite na druge ljude? Da li svaku kritiku osećate kao lični napad?

Ako je odgovor pozitivan, polako udahnite i izdahnite nekoliko puta i onda recite drugoj osobi da želite malo razmisliti pre nastavka razgovora.

Važno: Dok se stavljate u kožu drugih ljudi, primetićete napredak u vaših odnosima!

Granični poremećaj ličnosti – ZAKLJUČAK:

• Tačnu dijagnozu GPL-a može dati samo stručnjak za mentalno zdravlje.
• Da bi se granični poremećaj kod dece i mladih mogao dijagnostikovati, neki od glavnih simptoma moraju biti intenzivno prisutni najmanje godinu dana.
• S godinama starosti, intenzitet GPL simptoma se obično smanjuje.
• Efikasna psihoterapija uključuje i lekove, ali prevashodno edukaciju, podršku porodici i obuku u socijalnim i emocionalnim veštinama.
• Jedino takav pristup može dovesti do do uspešnog izlečenja većine GPL-a.