Kako pobediti depresiju kada znamo da su povremeno loši osećaji deo svakodnevnog života?

Tužni događaji se dešavaju, a simptomi depresije mogu da dođu i odu nenadano kako su se i pojavili! Ipak, ako se neka osoba stalno ili duze vremena oseća loše i beznadežno, moguće je da se već bori sa depresijom. Naime, depresija postaje problem tek kada se njeni simptomi počnu ispoljavati u kontinuitetu.

Šta je depresija i kako je pobediti?

Depresija je poremećaj raspoloženja koji je prilično uobičajen u savremenom života. Može se opisati kao jako osećanje tuge, gubitka, neuspeha, porazenosti ili pritajenog besa, koje ometa aktivnosti jedne osobe.

„Depression (major depressive disorder) is a common and serious medical illness that negatively affects how you feel, the way you think and how you act“ (psychiatry.org).

Depresija (veliki depresivni poremećaj) je uobičajena i ozbiljna medicinska bolest koja negativno utiče na to kako se osećate, način na koji razmišljate i kako se ponašate“.

Smatra se da je depresija ozbiljno stanje koje se bez odekvatnog lečenja može samo pogoršati.

Karakteristike depresije

Iako depresija i tuga imaju neke zajedničke karakteristike, ova stanja raspoloženja se razlikuju po tome što depresija obično podrazumeva osecaj izrazene, konstantne tuge i uključuje gubitak samopoštovanja, dok je kod tuge to mnogo ređi slučaj.

Na primer, u tuzi za pokojnikom, uz emocionalni bol, naviru i srećna sećanja na pokojnika. S druge strane, kod depresivnog stanja, osećaj tuge je konstantan i apsolutno dominantan.

Ljudi doživljavaju depresiju na različite načine. Kod nekih osoba ona prilično ometa svakodnevni rad, što najčešće rezultira neopravdanim gubitkom vremena i veoma niskom produktivnošću.

Kod nekih drugih osoba depresija remeti odnose sa ljudima, ili im pogoršava hronična obolenja. To mogu biti artritis, astma, kancer, dijabetes, gojaznost, kardiovaskulana i mnoga druga obolenja.

Tipovi depresije

Neki ljudi doživljavaju blage i privremene epizode, dok drugi doživljavaju teške i stalne depresivne faze.

Postoji više tipova depresije, ali su dva glavna tipa:

  • veliki depresivni poremećaj i
  • uporni depresivni poremećaj.

Veliki depresivni poremećaj karakterišu jako prisustvo tuge, beznađa i bezvrednosti koje ne nestaje samo od sebe.

Perzistentni depresivni poremećaj je blaži, ali uporan, hronični oblik depresije. Da bi dijagnoza bila postavljena, simptomi moraju trajati najmanje 2 godine.

Da bismo dijagnostikovali kliničku depresiju, moramo utvrditi postojanje pet ili više od sledećih simptoma tokom perioda od 2 nedelje:

  • osećaj depresije veći deo dana
  • gubitak interesovanja za većinu redovnih aktivnosti
  • značajan gubitak ili povećanje telesne težine
  • puno spavanje ili nemogućnost spavanja
  • usporeno razmišljanje ili kretanje
  • umor ili niska energija većinu dana
  • osećanja bezvrednosti ili krivice
  • gubitak koncentracije ili neodlučnost
  • ponavljajuće misli o smrti ili samoubistvu

Od ostalih tipova depresija, posebno je zanimljiva porođajna depresija koja se javlja nakon porođaja. To je prilično čest poremećaj nakon trudnoće, koji pogađa jednog od devet novih roditelja. Ti ljudi dožive osećaj tuge ili praznine nakon porođaja.

Simptomi najčešće nestaju za nekoliko dana. Ali, ako se roditelj oseća tužno, beznadežno ili prazno duže od 2 nedelje nakon porođaja, verovato ima postporođajnu depresiju.

Smatra se da postporođajnu depresiju izazivaju hormonalne promene koje se dešavaju nakon trudnoće.

Bipolarna depresija

Bipolarna depresija je zdravstveni poremećaj koji uzrokuje izražene promene raspoloženja, energije, koncentracije i sposobnosti za obavljanje svakodnevnih zadataka.

Postoje tri tipa bipolarnog poremećaja, od kojih svi uključuju manične epizode, u kojima se osoba oseća izuzetno ushićeno i puna energije, i depresivne epizode ​​u kojima se oseća tužno i beznadežno.

Depresivne epizode možete prepoznati po sledećem:

  • osećate se veoma tužno, beznadežno, prazno, usporeno i nemirno
  • imate problema da zaspite, budite se prerano ili previše spavate
  • apetit Vam je povećan, pa raste i telesna težina
  • zaboravljate stvari, pričate sporo i imate osećaj da nemate šta da kažete
  • problemi sa koncentracijom i donošenjem odluka
  • nemate interesovanja za aktivnosti i osećate da ste nesposobni za obavljanje osnovnih zadataka
  • seksualni nagon je smanjen ili potpuno odsutan
  • muče Vas misli o smrti ili razmišćlate o samoubistvu, itd.

Ovi simptomi tokom depresivne epizode ​​traju svaki dan, veći deo dana i tako više dana, pa i nedelja.

Neki pojedinci koji pate od teške depresije mogu imati i simptome psihoze. Ta dva stanja zajedno su poznata kao depresivna psihoza. Ova kombinacija je posebno opasna zato što obolela osoba ima zablude koje uzrokuju misli o samoubistvu, ili o preduzimanju nekih krajnje neobičnih rizika.

Depresivna psihoza uzrokuje da ljudi vide i osećaju stvari koje nisu stvarne. Nejasno je šta uzrokuje ova stanja ili zašto se mogu pojaviti zajedno. Uz pomoć psihoterapeuta, razumevanje faktora rizika i mogućih uzroka, može pomoći da budete svesni simptoma i zašto se javljaju.

Simptomi depresije i njihovo prepoznavanje

Sve osobe sa depresijom ne doživljavaju je na isti način. Simptomi depresije se različito ispoljavaju kod muškaraca, žena, tinejdžera i dece. Depresivna stanja variraju i po težini, učestalosti dešavanja i trajanju.

Najčešći simptomi se odnose na:

  • raspoloženje (agresivnost, razdražljivost, anksioznost, nemir)
  • emocionalno stanje (osećaj praznine, tuge ili beznadežnosti)
  • ponašanje (gubitak interesovanja za omiljene aktivnostima, opijanje…)
  • seksualni život (smanjena seksualna želja, gubitak seksualnog učinka)
  • kognitivne sposobnosti (nedostatak koncentracije, sporo razmišljanje…)
  • spavanje (nesanica, nemiran san ili preterana pospanost)
  • fizičko stanje (umor, glavobolja, poremećena probava, promene apetita)

Evo kako da najlakše prepoznate pojavu depepresije kod Vas:

Ako skoro svaki dan tokom najmanje 2 nedelje osećate neke od dole navedenih znakova, moguće je da već živite sa određenim stepenom depresije.

To su sledeći znakovi:

  • osećaj tuge, anksioznosti, praznine, beznadežnosti, bezvrednosti i pesimizma
  • mnogo plačete, osećate se uznemireno, iznervirano i ljutito
  • imate gubitak interesovanja za hobije i stvari u kojima ste nekada uživali
  • osećate umor, pad energije, probleme sa koncentracijom, pamćenjem i donošenjem odluka
  • kretanje i govor su sporiji, ujutro se rano budite ili preterano spavate
  • evidentna je promena apetita i telesne težine, imate probleme sa jelom i varenjem
  • prisutan je fizički bol bez jasnog uzroka koji se ne popravlja lečenjem (glavobolja, grčevi…)
  • muče Vas misli o samopovređivanju, samoubistvu, iznenadnoj smrti…

Tema: Kako pobediti depresiju?

Najčešći uzroci depresije

Kognitivne distorzije usled: Gubitaka, neuspeha, poraženosti.

Hemija mozga: Narušena hemijska neravnoteža u delovima mozga koji upravljaju raspoloženjem, mislima, snom, apetitom i ponašanjem kod ljudi koji pate od depresije.

Aktivnost mozga: Veći je rizik od depresije ako je prednji režanj mozga manje aktivan. Za sada, naučnici ne znaju da li se to dešava pre ili posle pojave simptoma depresije.

Porodična istorija: Imate veći rizik od razvoja depresije ako postoji porodična istorija depresije, ili nekog drugog poremećaja raspoloženja.

Trauma iz detinjstva: Neki događaji utiču na način na koji telo reaguje na stresne situacije.

Promene hormona: Promene odnosa estrogena i progesterona tokom menstrualnog ciklusa, postporođajnog perioda, menopauze i slično, mogu povećati rizik od depresije.

Medicinska stanja: Određena stanja mogu da izlože većem riziku od pojave depresije, kao što su hronične bolesti, nesanica, hronični bol, Parkinsonova bolest, moždani udar, srčani udar i rak.

Zloupotreba štetnih supstanci (alkohola, itd.) svakako povećava rizik od pojave depresije.

Bol: Ljudi koji osećaju emocionalni ili hronični fizički bol tokom dužeg vremenskog perioda, imaju veću verovatnoću da razviju depresiju.

Lečenje depresije

Depresija se može uspešno lečiti. Život sa depresijom je težak, pa lečenje može pomoći u poboljšanju kvaliteta života. Uobičajeno lečenje podrazumeva kombinovanje lekova i promene životnog stila.

Vaš terapeut može propisati SSRI lekove (selektivne inhibitore preuzimanja serotonina) koji su najčešće preporučivani antidepresivi sa malo neželjenih efekata. Oni leče depresiju tako što povećavaju dostupnost neurotransmitera serotonina u mozgu.

SNRIs su inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina. Oni leče depresiju povećanjem količine neurotransmitera serotonina i norepinefrina u mozgu tretirane osobe.

Triciklični antidepresivi (TCA) i tetraciklični antidepresivi (TECA) leče depresiju povećanjem količine neurotransmitera serotonina i norepinefrina u mozgu. TCA mogu izazvati više loših efekata od SSRI i SNRI.

Sve lekove protiv depresije propisuje izabrani psihoterapeut i koriste se isključivo po datom uputstvu. Svaka vrsta lekova koja se koristi za lečenje depresije ima svoje prednosti i potencijalne rizike.

Zbog neželjenih efekata mnogi antidepresivi nisu prvi izbor za lečenje ovog tipa poremećaja mentalnog zdravlja. Takvi lekovi se obično koriste samo ako drugi metodi nisu uspešni u lečenju depresije.

Tema: Kako pobediti depresiju?

Uloga psihoterapije u savladavanju depresije

Razgovor sa psihoterapeutom može Vam pomoći da bolje razumete svoje stanje i da naučite kako da se nosite sa negativnim osećanjima u svakodnevnom životu. Takođe možete imati koristi od porodičnih ili grupnih terapijskih sesija.

Terapija razgovorom podrazumeva da osoba razgovara sa psihoterapeutom kako bi identifikovala razloge koji narušavaju njeno mentalno zdravlje, kao što je depresija, i naučila da se nosi sa njim.

Ova terapija je zasnovana na ideji da je vaša stvarnost oblikovana vašim nesvesnim iskustvima iz detinjstva, pogresnim uverenjima i obrazcima ponašanja. Tokom razgovora, vaš terapeut će Vas usmeravati da ispitate svoje detinjstvo kako biste razumeli tegobe sa kojima se trenutno nosite.

Psihoterapija je dokazano efikasna kod ljudi sa depresijom. Naravno, često se koristi zajedno sa farmaceutskim tretmanom, jer takva kombinacija daje najbolje rezultate.

Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT)

U kognitivno-bihejviorističkoj terapiji, terapeut će raditi sa vama da otkrije nezdrave obrasce razmišljanja i identifikuje kako oni mogu kod Vas izazvati štetna ponašanja, reakcije i uverenja. Vaš terapeut bi vam mogao dodeliti „domaći zadatak“ da vežbate kako da pogresne, autodestruktivne misli, uverenja i obrazce ponasanja zamenite ispravnim.

Dijalektička terapija ponašanja (DBT)

DBT je slična prethodnoj terapiji, ali poseban naglasak stavlja na validaciju ili prihvatanje neprijatnih misli, osećanja i ponašanja, umesto da se borite protiv njih. Pretpostavka je da, ako se pomirite sa svojim štetnim mislima ili emocijama, možete prihvatiti da je promena zaista moguća i usvojiti plan oporavka.

Svetlosna terapija

Dokazano je da izlaganje određenim dozama bele svetlosti može pomoći u regulisanju raspoloženja i poboljšanju simptoma depresije. Svetlosna terapija se obično koristi kod sezonskog afektivnog poremećaja sa sezonskim obrascem.

Elektrokonvulzivna terapija (ECT)

ECT koristi električne impulse nekoliko sekundi da izazove napad. Koristi se kod ljudi sa teškom depresijom ili depresijom koja je otporna na druge tretmane ili antidepresive.

Tokom ECT procedure, dobija se anestetik koji će vas uspavati na otprilike 5 do 10 minuta, pa nećete osetiti struju ni druge neugodnosti.

Neželjeni efekti nakon ECT-a mogu biti glavobolja, mučnina, bolovi u mišićima, pa i konfuzija ili dezorijentacija. Mogući su i probleme sa pamćenjem, koji se obično javljaju u nedeljama i mesecima nakon ovog tretmana.

Suplementi

Suplemente danas najčešće čine amino kiseline, enzimi, minerali, vitamini, lekovite biljke i laboratorijski proizvodi. Nekoliko vrsta suplemenata može imati pozitivan efekat na simptome depresije.

Omega-3 masne kiseline su esencijalne masti važne za neurološki razvoj i zdravlje mozga. Dodavanje omega-3 dodataka ishrani može pomoći u smanjenju simptoma depresije. Međutim, postoje i neke kontraindikacije. Zato uvek, pre nego što uzmete suplemente, razgovarajte sa svojim lekarom.

Vitamini su važni za mnoge telesne funkcije. Istraživanja sugerišu da su ova dva vitamina posebno korisna za ublažavanje simptoma depresije:

Vitamini B (B-12 i B-6) su vitalni za zdravlje mozga. Kada je njihov nivo nizak, depresije može biti jača.

Vitamin D je važan za zdravlje mozga, srca i kostiju. Moguća je veza između nedostatka vitamina D i depresije, ali je potrebno više istraživanja da bi se to i definitivno potvrdilo.

Nažalost, iako mnogi proizvođači suplemenata navode da njihovi proizvodi pomažu i u ublažavanju simptoma depresije, za većinu to nije dokazano kod kliničkih istraživanja.

Kako pobediti depresiju? Alternativne terapije depresije

Kako pobediti depresiju - Alternativne terapije

Slika: Kako pobediti depresiju? Yoga može pomoći da promenite način na koji vaš mozak reaguje.

Ponekad depresija ne reaguje na lekove. Vaš terapeut može Vam preporučiti druge opcije lečenja. Mnogi ljudi se odlučuju i za alternativne terapije uz tradicionalnu psihoterapiju i lekove.

Neke od popularnih alternativnih metoda terapije su:

Meditacija

Stres, anksioznost i bes su pokretači depresije, pa meditacija može pomoći da promenite način na koji vaš mozak reaguje na ove emocije. Prakse meditacije mogu ublažiti depresiju i smanjiti šanse za recidiv.

Akupunktura

Akupunktura je oblik tradicionalne kineske medicine koji može pomoći u ublažavanju pojedinih simptoma depresije. Tokom akupunkture posebnim iglama se stimulišu određene oblasti u telu radi poboljšanja stanja. Istraživanja kažu da akupunktura može pomoći da klinički tretmani funkcionišu sa više uspeha.

Prirodni lekovi

Vežbanje 30 minuta 3 do 5 dana u nedelji. Ova fizička aktivnost može povećati proizvodnju hormona endorfina koji poboljšava raspoloženje.

Izbegavanje konzumiranja alkohola i stimulativnih supstanci. Konzumiranje alkohola ili zloupotreba stimulativnih supstanci može učiniti da se osećate bolje. U suprotnom, njihovo dugoročno uzimanje može pogoršati prisutne simptome depresije i anksioznosti.

Ograničenja. Osećaj stalne preopterećenosti zahteva postavljanje granica u profesionalnom i ličnom životu. To može ublažiti neprijatne manifestacije depresije i anksioznosti.

Briga o sebi. Simptome depresije možete staviti pod kontrolu tako što ćete se brinuti o sebi. To podrazumeva dovoljno sna, zdravu ishranu, prijatnu atmosferu, izbegavanje ljudi sa negativnom energijom i što više zabavnih aktivnosti.

Test za depresiju i dijagnoza

Postoje testovi čiji rezultati ukazuju na mogućnost prisustva depresije. Međutim, vaš psihoterapeut može pouzdano da postavi dijagnozu depresije na osnovu simptoma i psihološke procene stanja kao što su:

  • raspoloženje
  • apetit
  • obrazac spavanja
  • nivo aktivnosti
  • misli i njihov tok, itd.

Pošto depresija može biti povezana sa raznim drugim zdravstvenim problemima, vaš psihoterapeut može zatražiti rezultate određenih pregleda. Ponekad problemi sa štitnom žlezdom ili nedostatak vitamina D mogu izazvati ili pojačati simptome depresije.

Važno je da ne zanemarite simptome depresije. Zato je apsolutno korisno da povremeno uradite test za depresiju. Ako vam se raspoloženje pogoršava, potražite medicinsku pomoć.

Razvijena depresija je ozbiljna bolest sa mnogim potencijalnim komplikacijama kao što su:

  • nekontrolisano povećanje ili gubitak težine
  • poremećaj probave
  • česti napadi panike
  • problemi u odnosima i društvena izolacija
  • samopovređivanje i misli o samoubistvu, itd.

Depresija i anksioznost

Depresija i anksioznost se mogu javiti kod jedne osobe u isto vreme. Istraživanje je pokazalo da preko 70 procenata ljudi sa depresivnim poremećajima takođe ima i simptome anksioznosti.

Iako se smatra da su uzrokovane različitim stvarima, depresija i anksioznost mogu imati neke slične simptome kao što su su: razdražljivost, teškoće sa pamćenjem ili koncentracijom i problemi sa spavanjem.

Ova dva mentalna poremećaja takođe dele i neke zajedničke tretmane za lečenje kao što su kognitivna bihejvioralna terapija, alternativne terapije, određeni lekovi i hipnoterapija.

Imate li neke od pomenutih simptoma? Zakažite termin za razgovor sa svojim psihoterapeutom.

Depresija i alkohol

Istraživanja su utvrdila vezu između upotrebe alkohola i depresije. Ljudi koji pate od depresije češće konzumiraju alkohol i postaju zavisni od njega, što može dodatno pogoršati simptome depresije.

Sprečavanje depresije – Kako pobediti depresiju?

Generalno mišljenje je da se depresija ne može sprečiti, jer je jako teško prepoznati šta je sve uzrokuje.

Ali, osobe koje su doživele depresivnu epizodu, mogu sprečiti neku buduću, jer imaju iskustvo koje promene način života mogu da je isprovociraju i koji tretmani im preventivno mogu biti od pomoći.

Na primer, u sprečavanju depresije može pomoći:

  • redovno vežbanje i dovoljno sna
  • održavanje ranije primenjivanih tretmana
  • izbegavanje ili smanjenje stresa
  • izgradnja zdravih odnosa sa drugim ljudima, itd.

Kako pobediti depresiju. Zaključak.

Depresija je poremećaj raspoloženja koji se, bez odgovarajućeg lečenja, može znatno pogoršati.
Depresivno stanje se često javlja kao privremeno, ili i kao dugoročan i veoma mukotrpan izazov.

Lečenje depresije ne čini uvek da ona potpuno nestane, ali pravim pristupom možemo je učiniti lakšom.

Upravljanje simptomima depresije uključuje pronalaženje prave kombinacije lekova i raspoloživih terapija. Čak i samo pitanje „kako pobediti depresiju“, može postati veliki teret, ako na njega nemate odgovor.

On će Vam pomoći da kreirate najbolji plan za upravljanjem stanjem u kome se trenutno nalazite.

Glavni izvor: Healthline.com

Srodni tekstovi: