Prevencija sindroma sagorevanja na poslu

Prevencija sindroma sagorevanja na poslu je danas aktuelnija više nego ikada.

Izgaranje na poslu (Burnout syndrome) je problem mnogih menadžera i poslom opterećenih ljudi.

Ako izgarate na radu (imate profesionalno sagorevanje), verovatno nešto u Vašem životu ne funkcioniše onako kako biste želeli.

Šta je to? Da li zaboravljate na sebe? Zanemarujete nešto što Vas zaista čini srećnim? Želite da se s tim suočite i izborite, ali ne znate kako?

U ovom članku ćete dobiti odgovor na pitanje „Kako izbeći sindrom sagorevanja na poslu“ i saznati kako da se s njim izborite, da pomognete sebi i svom okruženju.

“Rad koji je čisto rintanje, koji se radi samo zbog para koje zaradi, čoveka zaglupljuje umesto da ga poboljšava.” – Mortimer Adler (1902 – 2001) Američki filozof i edukator.

Saznajte zašto je hipnoza u prevenciji sindroma sagorevanja toliko efikasna i važna. Naučite da se posvetite svojim nadama, ciljevima i snovima.

Kako da usporite tempo i date sebi vremena da se odmorite, razmislite o svemu i – ozdravite?

U okviru teme „Psihoterapija Beograd“ pročitajte ovaj članak i pokušajte da pomognete sebi!

1. Hipnoza u prevenciji sindroma sagorevanja

Zato se prevencija sindroma sagorevanja najviše odnosi na sprečavanje hroničnog stresa na radnom mestu, iako ga stimulišu i uticaji izvan njega!

Veoma je važno da shvatite da obaveze na poslu nisu početak i kraj Vašeg dnevnog života.

U ovom segmentu prevencije, hipnoza je izuzetno efikasna.

Ako ste u riziku od burnout-a, morate se više baviti svojim ličnim zadovoljstvima, porodičnim i društvenim potrebama, a ne samo radnim mestom.

Na polju životne edukacije, mnogo se može postići hipnozom i hipnoterapijom. Ove terapijske metode uspostavljaju unutrašnju ravnotežu i skladniji odnos sa okolinom.

Hipnotičko stanje samo po sebi je meditativno i relaksaciono. Osećaj relaksacije je dominantan kod hipnoze tako da, tokom hipnotičke seanse, dnevne napetosti i tenzije nestaju.

Iz ovih razloga hipnoza je korisna, kako u sprečavanju, tako i u lečenju sindroma sagorevanja!

Šta je burn-out sindrom?

Sindrom sagorevanja na poslu (eng. Burnout syndrome, Burnout, Burn-out), je rezultat stresa na radnom mestu koji traje i nije kontrolisan.

Burnout je zapravo hronično stanje fizičke i emocionalne iscrpljenosti zaposlene osobe (hronični stres).

Termin „sagorevanje“ je prvi put skovao Herbert Frojdenberger 1974. godine u svojoj knjizi Burnout: „Visoka cena visokih dostignuća“ (H. Freudenberger, Burnout: The High Cost of High Achievement).

Frojdenbergerova definicija sindroma sagorevanja na poslu je „nestanak motivacije ili podsticaja, posebno kada nečija posvećenost cilju ne daje željene rezultate“.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 1919. godine ovaj sindrom uvrstila u Međunarodnu klasifikaciju bolesti, prepoznavši ga kao specifičan fenomen današnjice.

Stres na radnom mestu u 21. veku je posebno raširena pojava. Posledice Burnout-a mogu biti dugoročno štetne po zdravlje radnih ljudi i cele društvene zajednice.

Institut za istraživanje tržišta „Kantar health“ je u svojoj studiji naveo da je svaki drugi Evropljanin osetio simptome tog problema. U istoj studiji se kaže i da više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti na poslu, ili je bilo na granici iscrpljenosti.

2. Simptomi sindroma sagorevanja na poslu

Jednostavnije rečeno, ako se stalno osećate iscrpljeno, mrzite svoj posao i iskazujete neefikasnost na poslu – imate simptome sagorevanja na radu!

Izgaranje (sagorevanje) na poslu je postepen proces. To se ne dešava preko noći. Simptomi su u početku suptilni, ali vremenom postaju sve gori.

Znakove sagorevanja na radu možete prepoznati po sledećem:

• Delujete bespomoćno, umorno, iscrpljeno i preplavljeno obavezama.
• Imate osećaj praznine, zarobljenosti, napuštenosti i odvojenosti od sveta.
• Evidentna je smanjena efikasnosti, izbegavanje kolega i povlačenje u sebe.
• Izražavate ciničan i negativan stav prema poslu, okruženju i svom životu.
• Preosetljivi ste, sumnjate u sebe, svoje sposobnosti i vrednosti.
• Odugovlačite da stvari završite i za sve vam je potrebno dodatno vreme.

Od psihosomatskih simptoma najčešće su prisutni:

• nervoza, nesanica, zaboravnost, pad koncentracije,
• visok pritisak, slabljenje imuntiteta, slabost organizma,
• česte glavobolje, bolovi u stomaku ili mišićima i slično.

Sagorevanje na poslu (izgaranje na radu), često ima iste simptome kao i depresija. Zato ih je teško klasifikovati bez detaljnog sagledavanja celokupne slike života klijenta.

Simptomi depresije mogu uključivati gubitak interesovanja za stvari, osećaj beznađa, kognitivne i fizičke simptome, kao i misli o samoubistvu.

Opasnost od pojave depresije: Pojedinci koji doživljavaju svoje psihičko stanje kao burnout, u većem su riziku od razvoja depresije.

Razlika između velikog stresa i sindroma sagorevanja

Ljudi pod stresom mogu zamisliti da će se osećati bolje ako vide da imaju priliku da uzroke stresa stave pod kontrolu.

Burn-out je reakcija na produženi ili hronični stres na poslu kada ljudi najčešće ne vide nikakve šanse za pozitivne promene.

Kod stresa osećate preplavljenost obavezama, a kod sagorevanja – prazninu i izgubljenost!

I, dok ste potpuno svesni stresa, nastup sindroma sagorevanja često i ne primetite.

Karakteriše ga preterano popuštanje.
Emocije su otupljene.
Proizvodi bespomoćnost i beznađe.
Postoji gubitak motivacije, ideala i nade.
Dovodi do izolovanosti i depresije.
Primarna šteta je emocionalne prirode.

3. Koje profesije su najviše ugrožene od burnouta?

Sindromu sagorevanja podložnije su izrazito emotivne, odgovorne i jako savesne osobe.

Burnout rizikuju najviše one profesije koje su izložene intenzivnim kontaktima sa drugim ljudima i prekomernom radu. Tu spadaju novinari, zdravstveni i prosvetni radnici i menadžeri raznih profila.

Kada nastaje problem?

Problem nastaje kada se ljudi maksimalno trude da svoj posao rade na najbolji način, ali za to ne dobijaju odgovarajuće priznanje. Okidač su izneverena očekivanja!

Neprekidni pritisci od strane nadređenih i podređenih, bezbrojne obaveze, rokovi, velika odgovornost, odnos sa kolegama, su najčešći povodi za „izgaranje na poslu“.

Stresori su većinom situacije u kojima osoba mora uložiti prekomerni napor da se prilagodi uslovima rada.

Moramo napomenuti da svaki stresni posao ne vodi do sagorevanja. Ako se stresom dobro upravlja, moguće je da ne bude nikakvih loših efekata stresnog stanja.

Međutim, neki pojedinci sa određenim zanimanjima su pod većim rizikom od drugih.

U izveštaju 2019 National Physician Burnout, Depression, and Suicide Report se kaže da 44 odsto lekara doživljava sagorevanje.

Naravno, nisu samo lekari ti koji izgaraju na poslu. Određeni radnici u svakoj industriji i na svim nivoima su u potencijalnom riziku.

4. Najčešći faktori rizika i uzroci sindroma sagorevanja

1. Nerazumni vremenski rokovi

Zaposleni ljudi koji kažu da imaju dovoljno vremena da rade svoj posao, imaju 70 posto manje šanse da dožive visoko sagorevanje.

Pojedinci koji nisu u mogućnosti da dobiju više vremena da obave posao, imaju veći rizik od sagorevanja.

2. Nedostatak komunikacije i podrške od strane šefova

Zaposleni koji osećaju podršku svog nadređenog imaju 70 odsto manje šanse za sagorevanje.

3. Nejasna uloga u procesu rada

Samo 60 odsto radnika zna šta se od njih očekuje. Kada su dnevna očekivanja kao pokretne mete, zaposleni se iscrpljuju pokušajima da shvate šta bi tačno trebalo da rade.

4. Nekontrolisano opterećenje

Kada je opterećenje na poslu neizdrživo, čak i najotporniji zaposleni će se osećati beznadežno. Osećaj preopterećenosti može jako brzo dovesti do burnouta.

5. Nepravedan tretman

Zaposleni koji osećaju da se prema njima nepravedno postupa na poslu imaju 2,3 puta veće šanse da dožive visok nivo sagorevanja.

4.1. Specifičnosti pojedinih uzroka sagorevanja na radu

Svako ko se oseća prezaposlenim i potcenjenim je u opasnosti od sagorevanja. Počevši od vrednog službenika koji godinama nije bio na odmoru, do iznemogle majke koja brine o deci, kućnim poslovima i ostarelim roditeljima.

Ali, sagorevanje nije uzrokovano samo stresnim radom ili prevelikim brojem obaveza.

I drugi faktori doprinose sagorevanju, kao što su način života i osobine ličnosti. Ono što radite izvan posla i kako gledate na svet, može da igra jednako veliku ulogu.

• Uzroci sagorevanja u vezi sa radom

Mala ili nikakva kontrola nad svojim radom i obavezama.
Nedostatak priznanja ili odgovarajuće nagrade za dobar rad.
Nejasna ili prezahtevna očekivanja od posla.
Obavljanje posla koji je monoton ili bez izazova.
Rad u haotičnom okruženju i pod visokim pritiskom.

• Način života kao uzrok sagorevanja

Previše rada, bez dovoljno vremena za druženje ili opuštanje.
Nedostatak bliskih odnosa i podrške od strane porodice, kolega i šefova.
Preuzimanje previše odgovornosti, bez (dovoljno) pomoći drugih.
Neuredan privatni život, loša ishrana i nedovoljno sna.

• Osobine ličnosti koji doprinose sindromu izgaranja:

Perfekcionističke tendencije: ništa nikada nije dovoljno dobro.
Pesimistički pogled na svet, sebe i sopstvene sposobnosti.
Potreba da se sve kontroliše: nespremnost da se bilo šta delegira drugima.
Samo visoka postignuća zadovoljavaju – sve ispod je uzrok stresa.

4.2. Faze razvoja sindroma sagorevanja na poslu

Sindrom sagorevanja na poslu razvija se u 3 (tri) faze:

U prvoj fazi se ispoljavaju razdražljivost, nesanica, nedostatak koncentracije, pa i simptomi anksioznosti.

U drugoj fazi je primetno odlaganje ili izbegavanje poslovnih obaveza, učestalo zakašnjavanje, pa i nedolazak na posao bez opravdanja.

U trećoj fazi se ispoljavaju simptomi karakteristični za depresiju. Aktivira se ugrađeni mehanizam „bori se – beži“. Kad god se pomenuti mehanizam aktivira, sve ste bliži burnout-u.

Podizanje otpornosti na stresne situacije je jedan od načina prevencije da ne dođe do treće faze razvoja burout-a.

Pojava depresije je ozbiljan alarm za stručnu pomoć psihoterapeuta ili hipnoterapeuta!

Hipnoterapija otklanja nagomilane stresove kojima ste izloženi. Ukoliko imate osećaj preplavljenosti obavezama i depresivno raspoloženje, vreme je da potražite stručnu pomoć.

5. Koliko je važna prevencija sindroma sagorevanja?

Svaki sindrom sagorevanja ima korene u lošim međuljudskim odnosima. Izloženost burnout sindromu postoji na bilo kom poslu gde je izražena nebriga o problemima zaposlenih!

Iz tih razloga od ovog sindroma obolevaju i ljudi koji nemaju nikakvo mentalno ili fizičko obolenje.

Zbog nerazumevanja od strane pretpostavljenih, mobinga i slabe podrške kolega, osobe koje su po svojim kvalitetima poželjne u svakoj firmi, prve postaju rizična grupa za razvoj burnout-a.

Ukoliko u ovim situacijama vidite sebe, na putu ste da „zaradite“ sindrom sagorevanja na poslu.

Ako na vreme obratite pažnju i smanjite stres, možete sprečiti slom. Ali, ukoliko prve znakove sindroma sagorevanja ignorišete, na kraju možete potpuno „sagoreti“.

6. Individualna prevencija sindroma sagorevanja

Na primer, moguće je da promeni ugao viđenja posla i svoje uloge u njemu, ili da poboljša odnose sa članovima kolektiva.

U današnje vreme većina ljudi posle posla nema ni volje niti vremena za druge aktivnosti. Ipak, trebalo bi da organizuju bar neke akcije za opuštanje, jer i mala zadovoljstva mogu dati veliki benefit!

Zdrava ishrana, dovoljno sna i lake fizičke vežbe podržavaju organizam da lakše podnosi naprezanja.

Dodatnom edukacijom možete otkloniti nedostatak kompetentnosti kao uzrok svakodnevnog stresa.

Sklad u porodici, podrška prijatelja i ispunjeno slobodno vreme, smanjuju rizik od burnouta.

Kada su ljudi svesni da mogu svoje probleme rešiti na radnom mestu, rizik od stresa je daleko manji. Zato zaposlenima jako pomažu razgovori sa kolegama i nadređenima.

Verovali ili ne, sagorevanje je reverzibilno! Iako izraz „sagorevanje“ sugeriše da bi to moglo biti trajno stanje, ono je reverzibilno, a evo i kako:

• Par dana van kancelarije nije dovoljno da savladate jak stres. Međutim, duži odmor uz svakodnevne vežbe obnavljanja energije, je dokazani faktor u borbi protiv burnouta.
• Promene na radnom mestu ili novi posao, su efektna rešenja da se sagorevanje na tom poslu zaustavi.

Ako ne možete da nađete izlaz, ili već patite od depresije, potražite stručnu pomoć!

Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može vam pomoći da otkrijete strategije kako da se konačno osećate dobro.

7. Suočavanje sa sindromom sagorevanja

Suočavanje sa sagorevanjem zahteva „3P“ pristup (eng. 3R):

Prepoznati (Recognize). Pazite na znakove upozorenja o pojavi sagorevanja.
Promeniti (Reverse). Poništite štetu traženjem podrške i upravljanjem stresom.
Plastičnost u pristupu (Resilience). Gradite otpornost na stres – održavajte svoje zdravlje.

Evo 5 (pet) ključnik saveta kako da se nosite sa simptomima i povratite energiju i osećaj blagostanja:

Savet 1: Okrenite se drugim ljudima

Kada problemi izgledaju nepremostivi, postoje koraci koje možete preduzeti da biste vratili svoj život u ravnotežu. Prvi korak je povezivanje sa drugim osobama.

Društveni kontakt je prirodni lek protiv stresa. Razgovor licem u lice sa dobrim slušaocem je jedan od najbržih načina da smirite svoj nervni sistem i ublažite stres.

Obratite se onima koji su vam emotivno najbliži. Oni ne mogu otkloniti vaše stresore, ali Vas mogu pažljivo saslušati bez ometanja, kritike ili osude.

Razvijajte prijateljstva sa ljudima sa kojima radite. Umesto što se u pauzi usmeravate na pametni telefon, družite se sa kolegama.

Ograničite kontakt sa negativnim osobama. Ako morate da radite sa njima, pokušajte da ograničite vreme koje provodite zajedno.

Pronađite nove prijatelje. Povežite se s ljudima koji su Vam lično značajni. Komunicirajte sa osobama koje se nose sa istim problemima.

Budite od pomoći drugim osobama. To pruža ogromno zadovoljstvo i smanjuje stres.

Pomaganje ljudima ne mora da zahteva mnogo vremena ni truda. Samo ljubazna reč ili prijateljski osmeh, mogu učiniti da se osećate bolje.

Savet 2: Preoblikujte način na koji gledate na svoj posao

Dajte otkaz i pronađite posao koji volite. To je najefikasniji način da izbegnete sagorevanje na tom poslu. Da se razumemo, nije lako prelomiti kada Vam taj posao plaća račune, ali je moguće.

Postoje i lakši koraci koje možete preduzeti. Na primer, pokušajte da pronađete nešto dobro u poslu koji radite, makar to bilo i samo prijatno ćaskanje sa kolegama u pauzi.

Imajte na imu: I najmanja promena stava prema poslu može povratiti osećaj kontrole nad stresom.

Pronađite ravnotežu u svom životu. Usredsredite se na deo života koji Vam donosi radost. Ako mrzite svoj posao, potražite zadovoljstvo negde drugde: u porodici, hobiju, dobrovoljnom radu…

Napravite potpuni otklon od posla. Idite na godišnji odmor, vanredno odsustvo ili bolovanje. Slobodno vreme iskoristite da napunite baterije i primenite druge metode svog oporavka.

Savet 3: Procenite još jednom svoje prioritete

Postavite granice (ali ne preterujte). Naučite da kažete „Ne“. Ukoliko Vam je teško reči „Ne“, podsetite se da vam to omogućava da kažete „Da” nečemu što volite.

Pauzirajte od tehnologije. Svakog dana neko vreme odložite laptop, isključite telefon, prestanite da proveravate e-poštu i društvene mreže.

Aktivirajte svoju kreativnu stranu. Kreativnost je moćan protivotrov za sagorevanje na radu. Nastavite sa omiljenim hobijem koji ste zapostavili ili probajte nešto novo.

Birajte aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa poslom, ili uzrocima Vašeg stresa.

Odvojite vreme za vežbe opuštanja. Lake vežbe, joga, meditacija i duboko disanje relaksiraju telo i ublažavaju ili uklanjaju stres.

Spavajte dovoljno. Osećaj nenaspavanosti navodi na iracionalne misli i pogoršava burn-out.

Savet 4: Neka Vam fizičko vežbanje bude prioritet

Da biste podigli raspoloženje, umesto na negativne misli, fokusirajte se na svoje telo. Ritmičke vežbe u kojima pomerate ruke i noge, pomoći će Vam da opustite i um i telo.

Iako je to možda poslednja stvar koju želite da radite kada ste umorni, fizičko vežbanje je moćan lek protiv stresa i sagorevanja. To je nešto što možete odmah da uradite.

Vežbajte dnevno 30 minuta (ili više) u koracima po 10-minuta. Samo šetnja od 10 minuta može Vaše raspoloženje poboljšati u naredna dva sata!

Savet 5: Podržite svoje raspoloženje zdravom ishranom

Ono što unesete u svoje telo ima ogroman uticaj na vaše raspoloženje i nivo energije.

Smanjite šećer, rafinisane ugljene hidrate, kofein, razne grickalice, gazirana pića, nezdrave masti i hranu sa veštačkim konzervansima i ukusima.

Jedite više hrane koja je bogata Omega-3 masnim kiselinama. Najbolji izvori Omega-3 su masne ribe (losos, haringa, skuša, inćuni, sardine), morske alge, laneno seme, orasi.

Izbegavajte nikotin. Pušenje cigareta pod stresom može delovati smirujuće. Međutim, nikotin kao snažan stimulans, vodi na viši, a ne na niži nivo anksioznosti.

Alkohol izbegavajte, ili ga konzumirajte umereno. Iako privremeno smanjuje napetost, alkohol u većim količinama, kada nestaje iz organizma, stimuliše anksioznost.

Ako ne možete da pratite naše savete kako biste sami sprečili, ili prevazišli sindrom sagorevanja,
mi ćemo Vam pomoći.

Slika: Prevencija sindroma sagorevanja na poslu uz pomoć hipnoze.