Meditacija – lek za anksioznost i depresiju

Meditacija, lek za anksioznost i depresiju (mindfulness), je efikasan način prevencije i lečenja mentalnih poremećaja kod kojih je snažno izražena stalna nervoza i napetost.

Svesna pažnja je sposobnost da budemo potpuno svesni svojih telesnih senzacija, misli, emocija, čula ukusa, mirisa, zvukova, gde smo i šta radimo, bez razmišljanja o sadašnjosti, prošlosti ili budućnosti.

Pored tehnika opuštanja, stručna psihoterapija u Beogradu može pomoći da razumete uzrok anksioznosti ili depresije i razvijete trajnu stabilnost svog mentalnog stanja.

Slika: „Dar mentalne moći dolazi od boga, božanskog bića, a ako se koncentrišemo na tu istinu, postajemo u skladu sa ovom velikom moći.“ – Nikola Tesla (1856. – 1943.) bio je naučnik i inovator svetskog glasa na polju elektrotehnike i radiotehnike.

Zašto je meditacija (mindfulness) lek za anksioznost i depresiju?

Meditacija ili mindfulness pomaže da  osvestimo svoje misli, emocije i telesne senzacije. Jasna svest o sebi pozitivno utiče na mentalno zdravlje.

Šta je mindfulness?

Mindfulness (meditacija) je stanje svesti fokusirane na sadašnji trenutak uz smireno prepoznavanje i prihvatanje celine sebe. Meditacija je potpuno prirodan način borbe sa depresijom i anksioznošću!

Destruktivne misli loše utiču na mentalno i fizičko zdravlje. Negativne, ruminativne misli o prošlosti mogu odvesti u depresivna stanja. Preterana razmišljanja o budućnosti često uzrokuju anksioznost.

Mindfulness nam omogućava da svoje misli posmatramo sa distance kako bismo shvatili da one nisu činjenice, već samo mentalne pojave.

Ruminacija znači “ponovno razmišljanje o nečemu”. To je sklonost ljudi da stalno analiziraju bolna iskustva u pokušaju da ublaže problem koji ih tišti. Nažalost, često se dešava suprotno i tada se osećaju još lošije.

Potpuno je prirodno da neko vreme razmišljamo o negativnim životnim iskustvima kada se dogode. Ali, u normalnim okolnostima, intenzitet i učestalost tih misli vremenom slabi.

Slika: „Život je serija prirodnih i spontanih fenomena. Ne opirite im se, to samo stvara tugu. Dozvolite stvarnosti da bude stvarnost.“  – Lao Tzu (Laozi) kineski filozof iz 6. veka p.n.e.

Mindfulness u prevenciji anksioznosti i depresije

Mindfulness (medidacija) se koristi kao potpuno prirodan način lečenja depresije i anksioznosti time sto um drži u sadašnjosti.

Takvo stanje karakteriše svesnost o mislima, osećanjima, telesnim senzacijama i spoljašnjem okruženju, u trenutku kroz koji prolazimo. Na taj način dolazimo do njihovog razumevanja i prihvatanja.

Kada usvojimo taj novi pristup, ono što započinje kao mentalni trening (meditacija, mindfulness), vremenom postaje naš način života i dragocena životna veština!

Može li meditacija izlečiti anksiozni poremećaj ili depresiju?

Mnogi pacijenti su primetili poboljšanje nakon nekoliko mindfulness sesija psihoterapije u Beogradu. Pokazalo se da trening svesnosti može dati rezultate jednake ili bolje od lekova!

Studija objavljena u American Journal of Nursing 2011. godine otkrila je da je osmonedeljni program svesnosti (svesne pažnje) bio jednako efikasan kao i antidepresivi za sprečavanje recidiva depresije.

Mindfulness preporučujem svima koji imaju probleme sa anksioznošću ili sa depresijom. Takođe je odlična prevencija ovih poremećaja, pojave burn-out simptoma.

Meditacija (mindfulness) kao samopomoć

Za usvajanje nove veštine potreban je trening pod kontrolom stručnog lica. To važi i za mindfulness. Svesnost se ne dešava spontano. Tek kada se prođe kroz vežbe, moguće je samostalno istraživanje.

Da biste savladali uticaj uznemirujućih misli, emocija i telesnih senzacija potrebno je da ih osvestite mentalnim treningom. Dakle, mindfulness je vrsta mentalnog treninga: treninga pažnje!

Možemo li sami sprovoditi mindfulness?

Mindfulness može biti efikasan lek u vidu samopomoći samo ako uspemo da svoje misli i emocije analiziramo iz ugla neutralnog posmatrača (trećeg lica).

Istraživanja su pokazala da razmišljanje o lošim iskustvima iz perspektive neutralne osobe (trećeg lica), bitno smanjuje emocionalnu bol koju to iskustvo izaziva.

Kako zauzeti perspektivu neutralne osobe?

1. Pronađite mirno mesto, zatvorite oči i fokusirajte se na sliku događaja koji vas uznemirava. Pokušajte da vidite sebe u toj slici (i osobe koje su deo događaja).
2. Udaljite se od događaja što više možete i pustite ga da se odvija dok ga promatrate iz te perspektive.

Slika: „Prihvatanje deluje kao sasvim pasivno stanje, ali u stvarnosti donosi nešto sasvim novo u naš svet. Taj mir, suptilna vibracija energije, to je svest.“ – Eckhart Tolle (1948) je kanadski pisac nemačkog porekla. Autor je bestselera Moć sadašnjeg trenutka i Nova zemlja.

7 (sedam) saveta za smirenje uma

1. Odredite nameru svojih dnevnih obaveza. Budite svesni zašto nešto radite i na to se fokusirajte.

2. Pretvorite kućne poslove u mentalni odmor. Pevajte dok perete sudove. Gledajte kako se sapunica polako sliva sa tanjira dok ih ispirate.

3. Idite u šetnju. Ostavite telefon. Šetajte polako i usmerite pažnju na sve telesne senzacije u stopalima, nogama i rukama tokom hoda.

4. Odvojite vreme za hobi. Ukoliko ga nemate, pronadjite ga. Nabavite bojanke kao tradicionalni način za opuštanje bez naprezanja.

5. Pripremajte čaj. To je ritual u mnogim kulturama sveta. Osetite toplotu šolje u ruci. Osetite ukus, toplotu i miris caja. Uživajte u svakom gutljaju.

6. Ugasite društvene mreže. Jedna studija je pokazala da je dnevno korišćenje više društvenih medija povezano sa anksioznošću.

7. Vodite dnevnik. Zapisujte svoje misli na komadiću papira. Sam taj ritual može Vam smiriti um i misli.

Ne zaboravite: Majndfulnes je svesnost sopstvenog iskustva u svakom trenutku, sa potpunim prihvatanjem bez suđenja.

Slika: „Život je komedija za one koji misle, a tragedija za one koji osećaju.“ – Pablo Ruiz Picasso (1881 – 1973), bio je svestrani španski umetnik, jedan od najvećih slikara, vajara, crtača i grafičara 20. veka.

Meditacija, lek za anksioznost i depresiju – ZAKLJUČAK

Mindfulness je program mentalnog treninga za prevazilaženje problema savremenog čoveka kao što su stres, depresija, nervoza, slaba koncentracija, hroničan bol, i slčno.

Vežbe neditacije mogu raditi svi koji to žele. Poželjno je da ih radite u preventivne svrhe, ali i za oslobađanje od stresa, osećaja praznine i besmisla života.

Nakon prvih vežbi stičete iskustva svesne pažnje. Smisao sledećih vežbi je implementacija iskustava u svakodnevni život. Svesna pažnja je viši nivo od jednostavne svesnosti. Meditacija nas uči kako da budemo prisutni u sadašnjosti i istovremeno svesni svog tela, svojih misli, osećaja i emocija.

Gautama Buddha, citat:

“Kad praktikujemo istrajnu svesnost, možemo dopustiti strahovima da se ispolje, ali i da ne verujemo nužno u njih.

To što se bojite da će se nešto dogoditi, ne znači da će se to zaista i dogoditi.

To što se osećate krivim zbog nečega, ne znači nužno da ste i uradili nešto pogrešno.

To što nešto želite, ne znači da će vas to i usrećiti kada ga dobijete.” – Kraj citata.

Savet: Uvek imajte na umu da se prošlost ne može promeniti, da je budućnost krajnje neizvesna i da stvarno imamo samo sadašnjost. Potrudite se da je budete svesni i da u njoj maksimalno uživate.