Suprotno ustaljenom verovanju, hipnoza koja je pod kontrolom stručnog lica, nije i ne može biti opasna po zdravlje klijenta. Osoba ima svesnu kontrolu i ne može biti hipnotisana protiv svoje volje. Uz to, hipnoza ne radi kod svakoga i nije primenljiva u svim okolnostima i situacijama.
Postoji razlika između kliničke hipnoterapije i hipnoze kao tehnike prostog hipnotisanja.
Prosta hipnoza (hipnotisanost) je stanje usredsređene pažnje, povećane sugestibilnosti i duboke relaksacije, koje može biti izazvano od strane profesionalca ili samohipnozom.
Klinička hipnoterapija je upotreba hipnoze kao terapeutskog alata za rešavanje širokog spektra problema kao što su anksioznost, fobije, prestanak pušenja ili upravljanje telesnom težinom. Hipnoterapiju sprovodi licencirani hipnoterapeut, ovlašćen za korišćenje hipnoze kao oblika medicinske terapije.
Dakle, dok se hipnotizacija odnosi na stanje hipnoze, klinička hipnoterapija uključuje upotrebu hipnoze kao oblika terapijske intervencije od strane obučenog profesionalca.
Da li je hipnoza opasna po zdravlje?
Na ovoj stranici odgovaram na sledeća pitanja:
- Šta je hipnotičko stanje?
- Da li u stanju hipnoze pacijent ima kontrolu?
- Na šta da obratite pažnju pre hipnoze?
- Poremećaji zdravlja u kojima hipnoza može pomoći.
- Gde možete zatražiti i dobiti pomoć?
Šta je hipnotičko stanje?
Mozak ima različite nivoe svesti, u rasponu od potpuno budnog do pospanog i sna, sa varijacijama između. Hipnotička stanja kod ljudi se često javljaju prirodno i spontano. Glavna karakteristika stanja u hipnozi je otvorenost za sugestije.
Klinička hipnoza namerno izaziva ovu vrstu opuštenog stanja svesti. Zašto? Kada je um u opuštenom stanju, bilo koji terapeutski predlozi mogu imati veliki uticaj na stavove, percepcije i ponašanja. Način na koji se to dešava nije u potpunosti shvaćen.
Neki istraživači veruju da hipnoza promoviše određenu aktivnost moždanih talasa koja omogućava umu da prihvati i usvoji nove ideje, dok drugi sugerišu da hipnoza pristupa „nesvesnom umu“, koji je otvoreniji za nove ideje od racionalnog „svesnog uma“.
Wikipedia kaže: “Hipnoza je premošćavanje kritičnog faktora između svesnog i podsvesnog dela uma i predstavlja uspostavljanje prihvatljivog selektivnog razmišljanja”.
“ Hipnoza može biti samostalna – autohipnoza (kroz autosugestije), ili hipnoza koju sprovodi obrazovano lice – hipnotarapeut. Korišćenje hipnoze u kliničke svrhe se naziva hipnoterapija”.
Primer autosugestije je sanjarenje u kome zaokupljeni prijatnim mislima gubimo pojam o okruženju i vremenu. Radeći svakodnevne zadatke, često razmišljamo o nečemu drugom toliko da se kasnije ne možemo setiti procesa obavljanja tog zadatka. Jedan od primera je i uljuljkanost u sanjivo stanje u toku slušanja jako dosadnog govora i slično.
Da li je hipnoza opasna: Nedoumice i činjenice
Neki ljudi ne mogu biti hipnotisani zbog stanja u kojem se trenutno nalaze. Osobe sa teškim emotivnim stanjima ne reaguju na hipnotičke indukcije. Zapravo, svako se može odupreti sugestijama koje ga vode u hipnozu, ako to želi!
Obučeni i registrovani terapeuti su dužni da postupaju po strogim etičkim kodeksima i u skladu sa interesima klijenata. Treba imati u vidu da je hipnoza stanje mentalne i fizičke relaksacije koje je, za ljude u dobrom zdravstvenom stanju, dobra stvar.
Neki istraživači veruju da se osoba rađa sa osobinama koje omogućavaju hipnozi da deluje, dok drugi istraživači veruju da je sposobnost hipnotisanja naučena veština.
Sugestibilnost ne znači da imate slab karakter, kao što se popularno veruje. I čvrsta osoba može biti dobar kandidat za hipnozu, ako želi da dobije pozitivne rezultate od lečenja hipnozom.
Izgleda da ljudi koji dobijaju najbolje rezultate od hipnoze imaju nekoliko zajedničkih stvari, kao što su sposobnost koncentracije i mentalnog fokusa, pa i neka osnovna znanja o hipnozi.
Hipnoza je u različitim oblicima praktikovana hiljadama godina od strane mnogih kultura, uključujući druidske, keltske i egipatske. U 19. i ranom 20. veku, na hipnozu se više gledalo kao na zadovoljavanje radoznalosti, nego kao na validan medicinski tretman.
Danas je naučna zajednica prepoznala hipnozu kao efikasno sredstvo za lečenje, iako je način na koji ona funkcioniše i dalje misterija. Važno je naglasiti da hipnoza danas nije samostalan tretman, već se koristi kao deo medicinskih tretmana u cilju opuštanja klijenta.
Na primer, radi smirivanja uma možete biti zamoljeni da zamislite neku mirnu scenu i da se fokusirate na nju. Važno je da znate da je hipnotičko stanje slično sanjivom stanju uma pre nego što zaspite, ali je razlika u tome što ostajete budni i potpuno svesni svog okruženja.
Na šta da obratite pažnju pre hipnoze?
Važno je da razumete potencijalne koristi i rizike bilo koje terapije, leka ili lečenja. Uvek posetite svog lekara pre upotrebe bilo koje vrste komplementarne terapije. Hipnoza može biti bezbedna i raditi dobro za druge, ali možda nije najbolji tretman za Vas.
Hipnoza se smatra sigurnim tretmanom kada ga izvodi kvalifikovan i iskusan praktičar.
Međutim, hipnozu treba izbegavati ako patite od:
- Psihoze
- Hroničnog bola koji nije stručno dijagnostikovan, i slično.
Iako se čini da skoro svako može biti hipnotizovan, to nije uvek tako. Još uvek je nejasno zašto hipnoza ne funkcioniše za sve.
Poremećaji zdravlja u kojima hipnoza može pomoći
Tretman hipnozom (hipnoterapija) može biti efikasan u lečenju niza medicinskih i psiholoških problema. Hipnoza može pomoći da promenite određena stanja, stavove, percepcije i ponašanja.
U svoj tretman, najčešće uključuje narušena zdravstvena stanja i poremećaje kao što su:
- Anksioznost
- Astma
- Hronični bol
- Strahovi i fobije
- Preterano pušenje duvana
- Visok krvni pritisak
- Česti napadi panike
- Stres
- Migrena
- Gojaznost
- Sisanje palca
- Problemi sa spavanjem
- Seksualni problemi
- Mucanje…
Gde možete da zatražite i dobijete pomoć?
Obratite se svom kućnom lekaru ili kontaktirajte profesionalce na ovom polju. Postoje mnoge metode i tehnike opuštanja kojima se može izazvati izmenjeno stanje svesti, a koje uspešno primenjuju kvalifikovani praktičari hipnoze.
Lekar opšte prakse je kvalifikovan za opštu medicinsku praksu i često je prva tačka kontakta za svaku osobu koja ima neke zdravstvene probleme.
Tokom prve konsultacije iznesite podatke o vašoj medicinskoj istoriji i medicinskom tretmanu koji trenutno imate, uključujući lekove na recept ili bez recepta.
Kod kojih poremećaja je indikovana hipnoterapija, možete saznati klikom na dati link.
Ako ste zainteresovani za hipnoterapiju, kontaktirajte nas da saznate koji je tretman najbolji za Vas i da Vam pomognemo u ostvarivanju Vaših ciljeva.
Ja sam dr Radivoje Delić, lekar, psihoterapeut i klinički hipnoterapeut pa se možete obratiti direktno meni za savet i pomoć.
Tema: Da li je hipnoza opasna? – Zaključak
Terapija hipnozom, (poznata kao hipnoterapija), je metoda izazivanja stanja duboke relaksacije nalik snu u cilju lečenja poremećaja uglavnom psihološkog ili emocionalnog porekla.
Hipnotička stanja se često mogu javiti sasvim prirodno i spontano. Primeri doživljaja spontane hipnoze su mnogobrojni u svakodnevnom životu.
Da li ste ikada bili zaokupljeni svojim poslom toliko da ste izgubili pojam o dešavanjima oko vas? Koliko puta ste se “izgubili” u knjizi ili filmu i zaboravili na sve ostalo?
Glavna karakteristika stanja u hipnozi je otvorenost Vašeg uma za sugestije. Kada je um opušten (pod hipnozom), terapeutski predlozi imaju snažniji uticaj, te se lakše postižu zacrtani ciljevi.
Način na koji se to dešava nije u potpunosti poznat. Neki istraživači veruju da hipnoza promoviše određenu aktivnost moždanih talasa koja omogućava umu da prihvati nove ideje.
Drugi naučnici iz ove oblasti sugerišu da hipnoza pristupa „nesvesnom umu“, koji je otvoreniji za nove ideje od suviše racionalnog „svesnog uma“.
Postoje mnoge metode i tehnike opuštanja za izazivanje izmenjenog stanja svesti, ali su potpuno bezopasne kada ih primenjuju kvalifikovani praktičari hipnoze.
Pacijent ne može ostati u hipnozi, ukoliko nešto krene naopako. Osoba pod hipnozom će se jednostavo probuditi i vratiti u normalno stanje. Kao i sve druge terapije, i hipnoza se može primeniti na razne načine i da na kraju nimalo ne pomogne klijentu.
Resurs: www.betterhealth.vic.gov.au/health/conditionsandtreatments/hypnosis
Odricanje od odgovornosti
Sadržaj na ovoj veb stranici služi samo u informativne svrhe. Ništa iz sadržaja ne može i ne sme da zameni savete Vašeg lekara ili registrovanog stručnjaka iz oblasti hipnoze i hipnoterapije.
Obavezno se obratite svom lekaru da utvrdi koliko su date informacije odgovarajuće za Vaš problem. Autor teksta ni u kom slučaju neće snositi nikakvu odgovornost za bilo kakvu vrstu pogrešnog tumačenja, primene ili zloupotrebe sadržaja sa ove veb stranice.