Kako savladati napad panike?

Kako savladati napad panike, jednu veoma neprijatnu i neprividljivu pojavu? Mnogi ljudi u trenucima paničnog straha ne mogu da se snađu. Međutim, panični napad se može savladati i staviti pod kontrolu. U nastavu posta saznajte kako!

Dva pitanja za Vas:

1. Imate li ponekad iznenadne napade ogromnog straha koji traju više minuta? Da li Vam pri tome srce ubrzano lupa, znojite se, ne možete da dišete ni da jasno razmišljate?
2. Da li se i napadi dešavaju nepredvidivo bez očiglednog okidača? Brinete li da će ih biti još u nekom trenutku?

Ako su Vaši odgovori potvrdni, bilo bi dobro da proverite svoje zdravstveno stanje, jer doživljavate simptome koji su karakteristični za panični poremećaj (panic disorder)!

U nastavku ovog članka saznajte više o paničnom poremećaju i kako možete pomoći sebi i drugima u trenucima manifestacije paničnog napada.

Uvod u temu: „Kako savladati napad panike?“

Šta je napad panike? Panika, panični napad, panični poremećaj, panično stanje…

1. Ljudi sa paničnim poremećajem doživljavaju neočekivane napade panike koje karakteriše iznenadni talas intenzivnog straha da se nešto jako loše dešava ili će se ubrzo desiti.
2. Napadi panike se mogu javiti u bilo kom trenutku, više puta dnevno, ili ređe, nekoliko puta godišnje. Međutim, neće svako ko jednom doživi napad panike obavezno razviti i panični poremećaj ili sklonost ka paničnom ponašanju (panici).
3. Ljude koji dožive panični napad najviše brine mogućnost da se napadi panike mogu iznenada i nepredviđeno ponavljati. Zbog toga oni mogu značajno promeniti svoj način života samo da bi tu mogućnost izbegli.
4. Panični napad prate i fizički simptomi: ubrzano disanje, ubrzan rad srca, drhtanje, peckanje, vrtoglavica…

ŠTA IZGLEDA KAO NAPAD PANIKE, ALI TO NIJE?

Neravnoteža elektrolita! Ako imate poremećaj elektrolita (natrijuma ili kalijuma), to može izazvati simptome veoma slične paničnom napadu!

Ključni simptomi paničnog poremećaja

Ljudi sa paničnim poremećajem mogu imati psihičke simptome kao što su:

• Iznenadna preplavljenost anksioznošću i strahom od nervnog sloma ili smrti;
• Intenzivna zabrinutost da se ubrzo mogu desiti novi i uzastopni napadi panike;
• Nesavladiv strah od tog trenutk i mesta gde su im se takvi napadi već dešavali.

Najčešći fizički simptomi napada panike su:

• „Lupanje“ ili ubrzani rad srca,
• preterano znojenje, jeza, drhtanje, mučnina,
• slabost, otežano disanje, vrtoglavica,
• trnci u rukama, bol u grudima i/ili u stomaku…

Slika: „Slabe i plašljive ljude strah nagoni da rade upravo ono čega se najviše boje.“ – Ivo Andrić (1892 – 1975), srpski i jugoslovenski književnik, diplomata i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine.

Tema: Kako savladati napad panike?

Šta uzrokuje panični poremećaj?

Zašto ljudi doživljavaju napade panike? Da li su oni isključivo manifestacija paničog poremećaja, ili mogu biti i upozorenje da postoji nešto drugo?

Još nije poznato šta tačno uzrokuje panični poremećaj. Genetika, opšte stanje zdravlja, stres i predispozicija, svakako u tome imaju svoj udeo.  Napadi panike su neka vrsta „lažnih alarma“ odnosno „lažne uzbune“ o umišljenoj opasnosti.

Na primer, osoba sa dijagnozom paničnog poremećaja može osetiti da joj je srce iznenada ubrzalo rad i da se u tom trenutku jako uplaši misleći da doživljava srčani udar.

U ovoj, i u nekim sličnim situacijama, može nastupiti napad panike iz „vedra neba“, što je jedan od glavnih znakova paničnog poremećaja. Istraživači još uvek razmatraju načine na koji stres i nepovoljni faktori životne sredine mogu da uzrokuju njegovo nastajanje.

Pažnja:

• Panični poremećaj često počinje u kasnim tinejdžerskim godinama ili ranom odraslom dobu. Žene imaju veću verovatnoću od muškaraca da ga podstaknu i razviju.
• Mogući su panični poremećaji u porodicama, ali još niko sa sigurnošću ne zna zašto ga neki članovi porodice doživljavaju, a drugi ne.
• Napadi panike su češći kod ljudi koji imaju opsesivne misli, generalizovani anksiozni poremećaj, agorafobiju, socijalnu anksioznost ili nisko samopouzdanje.

KOLIKO DUGO MOŽE TRAJATI NAPAD PANIKE?

Većina napada panike traje do 5 minuta, a neki i duže. Broj napada zavisi od toga koliko je stanje ozbiljno. Neki ljudi imaju panične napade jednom ili dva puta mesečno, dok ih drugi mogu imati i nekoliko puta nedeljno.

Panični poremećaj: dijagnostika i lečenje

Koji su kriterijumi za postavljanje dijagnoze paničnog poremećaja i kako se leči panični poremećaj? Kako savladati napad panike i panični strah?

Panični poremećaj se može lečiti.

Napad panike, odnosno osećaj straha visokog inteziteta, može da se predupredi i leči. Nelečeni panični napadi negativno utiču na ukupan kvalitet života obolele osobe i njene najbliže okoline.

Savet:
Ako Vi (ili Vama bliska osoba) doživljavate simptome paničnog poremećaja, obratite se Vašem lekaru koji može da Vas uputi na pregled kod stručnjaka za mentalno zdravlje.

To može biti psihijatar, psihoterapeut, psiholog ili klinički socijalni radnik. U svakom slučaju, prvi korak ka efikasnom lečenju je postavljanje stručne dijagnoze.

LEČENJE PANIČNOG POREMEĆAJA

Kako savladati napad panike? Mogućnosti lečenja paničnog poremećaja?

Panični poremećaj se leči psihoterapijom („terapija razgovorom“), lekovima i kombinovano.

Psihoterapija

Kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) je vrsta psihoterapije koja se obično koristi za lečenje paničnog poremećaja.

CBT vas uči različitim načinima razmišljanja, ponašanja i reagovanja na osećanja tokom ili pre napada panike. Takvi napadi mogu postati ređi kada naučite da drugačije reagujete na strah i fizičke senzacije koje osećate tokom napada panike.

Terapija ekspozicijom (izloženošću) je uobičajena CBT metoda. Ona se fokusira na suočavanje sa strahovima i uverenjima povezanim sa paničnim poremećajem.

Ova psihoterapeutska metoda se ponekad koristi zajedno sa vežbama opuštanja. Na taj način psihoterapeut Vam pomaže da se uključite u korisne aktivnosti koje ste do tada izbegavali.

Lekovi

Zdravstveni radnici mogu propisati lekove za lečenje paničnog poremećaja. Neke vrste lekova mogu biti dovoljno efikasne, kao na primer:

• Antidepresivi – selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina – noradrenalina (SNRI).

SSRI i SNRI antidepresivi se obično koriste za lečenje depresije, ali mogu pomoći i u lečenju simptoma paničnog poremećaja.

Antidepresivi mogu izazvati glavobolju, mučninu ili poteškoće sa spavanjem. Ti efekti obično nisu teški, posebno ako se počinje niskom dozom koja se postepeno povećava.

• Beta blokatori

Zdravstveni radnici obično ne propisuju beta-blokatore za panični poremećaj. Međutim, ti lekovi mogu pomoći u kontroli nekih fizičkih simptoma, kao što su ubrzan rad srca, znojenje i drhtanje.   Takođe, ovi lekovi mogu biti od pomoći u situacijama koje prethode napadu panike.

• Lekovi protiv anksioznosti, kao što su benzodiazepini.

Benzodiazepini su sedativni i lekovi protiv anksioznosti. Oni mogu biti veoma efikasni u brzom smanjenju simptoma napada panike.

Neki ljudi grade toleranciju na ove lekove pa trebaju sve veće doze da bi postigli isti efekat. Pojedine osobe čak postaju zavisne od njih. Stoga se preporučuju za kratak vremenski period.

Vaš terapeut će, zajedno sa Vama, odrediti za Vas najbolji lek, dozu i trajanje lečenja.

• Zdrav način života pomaže u borbi protiv paničnog poremećaja. Dovoljno spavajte i vežbajte. Jedite zdravu ishranu. Obratite se porodici i bliskim prijateljima za podršku.

Slika: „Strah je dubok onoliko koliko mu to svest dozvoljava.“ – Japanska poslovica

Razlika između napada panike i napada anksioznosti?

Kako da znate da li je u pitanju panika ili jaka anksioznost?

Pomenuta stanja se često poistovećuju, jer imaju iste simptome i mogu se dešavati u isto vreme.

Ipak, ova dva psihološka stanja se mogu razlikovati po sledećem: 

• Napadi panike nastaju iznenada i karakteriše ih intenzivan strah od bliske opasnosti.
• Anksiozni napadi su snažni izlivi zabrinutosti da će se ubrzo nešto loše desiti. Anksioznost karakteriše postepeni razvoj i iščekivanje.

Možete biti sigurni da se radi o napadu panike ako su prisutni:

• Osećaj potpunog gubitka kontrole nad sobom i situacijom.
• Nagli, veoma intenzivan strah od bliske propasti, sloma ili smrti.
• Prateći fizički simptomi kao što su:
• ubrzano i snažno lupanje srca,
• jako znojenje, jeza, drhtanje, mučnina,
• otežano disanje, slabost, vrtoglavica.

DA LI SU SVI NAPADI PANIKE MENTALNE PRIRODE?

Može li napad panike izazvati mentalni slom? Koja je razlika između napada panike i nervnog sloma? Zašto neki napadi panike traju dugo?

Panični poremećaj jeste problem mentalnog zdravlja. Ali, on nastaje pod naletom intenzivnih psiholoških i fizičkih simptoma. Napad panike po svojoj snazi, može biti opisan kao neka vrsta „nervnog sloma„!

Ljudi često koriste taj termin kada žele da jasno opišu stresni trenutak u kome su životni izazovi fizički i emocionalno jednostavno postali nepodnošljivi.

2 (dve) glavne razlike između napada panike i nervnog sloma su:

1. Nervni slom nastaje kao posledica iznenadnog, jakog, ili dugog stresa.
2. Napad panike je jedna vrsta psiho-fizičke reakcije na to i takvo stresno stanje.

Pažnja: Ako napad panike traje dugo, možda se radi o uzastopnim napadima ili postoji još nešto.

Da li je moguće upravljati napadima panike?

Kako savladati napad panike, odnosno, može li se sprečiti?
Pre svega, napade panike i njihove simptome nikako ne smete ignorisati!

Panični napadi nisu opasni sami po sebi, ali simptomi ponekad mogu ukazivati na postojanje neke druge bolesti. Zbog toga je korisno izvršiti kontrolu opšteg zadravstvenog stanja i isključiti postojanje drugih oboljenja, prvenstveno kardiovaskularnih.

Važno:

• Napade panike i njihove simptome ne smete ignorisati – nemojte to ni pokušati!
• Posebno budite oprezni, ako imate „tihi napad panike“ koji podrazumeva unutrašnje simptome (ubrzan rad srca, vrtoglavica…) bez spoljašnjih manifestacija!

Može li se napad panike sprečiti?

Napadi panike mogu se sprečiti psihoedukacijom o tome šta je to panični napad u svojoj suštini i raznim tehnikama disanja koje će Vam objasniti Vaš psihoterapeut.

Ove tehnike trebaju se primeniti čim se prepoznaju simptomi predstojećeg napada panike. Ti rani simptomi su najčešće otežano disanje, kratak dah, vrtoglavica, drhtanje, jeza, naglo ubrzan puls, iznenadno „lupanje“ srca…

Kako zaustaviti napade panike noću?

Pošto klijent shvati suštinu nastanka paničnog napada kao i tehnike disanja koje isti sprečavaju, može ih uspešno koristiti u bilo kojem periodu dana ili noći.

Da li su napadi panike stvarni ili su samo u glavi?

Izjava „sve je u tvojoj glavi“ nije sasvim pogrešna. Anksioznost zaista počinje u našem umu, ali se snažno manifestuje i kroz različite fizičke simptome koji klijentima nisu zanemarljivi.

Slika: „Strah ne postoji nigde osim u umu.“ – Dejl Karnegi (1888 – 1955), američki pisac i predavač, autor bestselera “Kako steći prijatelje i uticati na ljude“. – Vikipedija

Kako pomoći sebi i drugima u slučaju napada panike?

Obrazujte se

Dobar način da pomognete sebi ili osobi koja se bori sa napadima panike, jeste da potražite relevantne informacije. Istražite znake upozorenja, saznajte više o opcijama lečenja, budite u toku sa najnovijim istraživanjima.

Komunicirajte

Ako imate simptome paničnog poremećaja, razgovarajte o tome sa nekim kome verujete. Ako vidite da se prijatelj ili član porodice bori sa paničnim poremećajem, pružite im podršku.

Znajte kada je vreme da zatražite pomoć

Ako Vam panični poremećaj izaziva probleme u životu, vreme je da potražite stručnu pomoć.

KAKO DA BRZO ZAUSTAVITE ILI SMIRITE PANIČNI NAPAD?

Tehnike za prepoznavanje i zaustavljanje napada panike.

Kada osetite prve znakove panike, pokušajte da se usredsredite na pravilno disanje – jedan od najboljih načina da preuzmete kontrolu.

Pažnja:

Duboko disanje može pojačati napetost. Pokušajte da dišete polako i udišete manje količine vazduha.

Vežbu disanja kod napada panike izvodite ovako:

Udahnite kroz nos što je moguće sporije i plitko. Izdahnite polako i duboko kroz usta. Pri tome, zatvorite oči i fokusirajte se samo na svoje disanje.

Zaključak teme: Kako savladati napad panike?

Imajte u vidu da se napad panike često javlja iznenada, neočekivano i nepovezano sa bilo kojom pretnjom spolja. U tom slučaju, koncentrišite se na ispravno disanje što je moguće pre.

Savet: Kada osetite prve znakove panike, usredsredite se na pliće udahe i dublje izdahe u pravilnom ritmu. To je odličan način da fizičke simptome relativno brzo stavite pod kontrolu.

Više o tretmanu paničnog poremećaja možete saznati ovde: NIMH’s Mental Health Medications.

Resurs: NIMH – Panic Disorder.

Korisni sadržaji:

• Hipnoza kao pomoć
• Hipnoterapija i njena primena
• Meditacija kao lek za anksioznost i depesiju