Opsesivne misli svojim sadržajem i nametljivošću uzrokuju uznemirenost, stres i anksioznost. Svako od nas ima neprijatne ili neželjene misli u nekom trenutku. Međutim, kada neprijatne misli dominiraju i potiskuju sve ostale, moguće je da se radi o opsesiji.
Šta su opsesivne misli i da li ih možemo pobediti?
Šta je opsesivno razmišljanje?
Opsesivno razmišljanje, opsesivne misli (obsessive thoughts) ili “opsesija” su pojmovi koji se odnose na uznemirujuće misli koje ne možemo da izbacimo iz glave.
Koji su simptomi opsesivnih misli (opsesije)?
Prisustvo simptoma opsesije vidimo kod osoba koje se žale na uporno ponavljanje neželjenih misli. Te misli mogu biti toliko nametljive da izazivaju jaku uznemirenost, pa i anksioznost.
Pošto su um i telo povezani, takvo stanje može dovesti i do zdravstvenih problema kao što su: visok krvni pritisak, loše varenje, bolovi u mišićima, glavobolje, nesanica, slabljenje imuniteta…
Opsesije najčešće uključuju strahove od:
- infekcije ili kontaminacije;
- zaboravljanja ili gubitka nečega;
- gubitka kontrole nad ponašanjem;
- nenamernog povređivanja sebe ili ljudi oko sebe;
- preterane potrebe za simetrijom ili urednošću, itd.
Razlike između nametljivih i opsesivnih misli?
Nametljive misli su uobičajena pojava. Na primer, to mogu biti misli o bivšem partneru nakon raskida. Ove misli mogu da utiču na raspoloženje i ponašanje, ali tokom vremena slabe i nestaju.
Za razliku od njih, opsesivno razmišljanje je toliko ometajuće da je nemoguće razmišljati o bilo čemu drugom.
Opsesivne misli često počinju kao nametljive, ali se intenziviraju i – ne izlaze iz glave!
Slika: “Misao nije ovisna o našoj volji.” – Honore de Balzac ( francuski romanopisac i dramski pisac, rođen 20. maja 1799. – umro 18. avgusta 1850. godine u Parizu).
Šta uzrokuje opsesivne misli?
Opsesivno razmišljanje može biti izazvano mentalnim i biološkim faktorima. Na primer, žena može doživeti porast nametljivih misli nakon rođenja deteta, itd.
Kako živeti sa opsesivnim mislima?
Opsesije imaju potencijal da negativno utiču na osećaj blagostanja i da ometaju svakodnevne aktivnosti i međuljudske odnose. Svako iskustvo je drugačije.
Opsesivne misli traju u kontinuitetu i variraju od blage uznemirenosti do sveobuhvatnih strahova. Mala je verovatnoća da do poboljšanja može doći samo po sebi.
Samo uz adekvatnu pomoć, obolela osoba može naučiti da upravlja svojim simptomima i da ostvaruje bolji kvalitet života.
Mogu li se opsesivne misli zaustaviti?
Opsesivne misli je teško zaustaviti, ali se mogu kontrolisati ako lečimo stanje koje ih uzrokuje. Efikasan plan lečenja i strategije suočavanja mogu pomoći u smanjenju uticaja neželjenih misli na život obolelog.
Slika: “Misli su poput ptica. Ne možemo im zabraniti da lete, ali je do nas da li ćemo im dozvoliti da slete i naprave gnezdo u našoj glavi.” – Otac Tadej (svetovno ime Tomislav Štrbulović. Rođen 19. oktobar 1914. – umro, 13. aprila 2003). Bio je pravoslavni arhimandrit i iguman Manastira Vitovnice.
Opsesivne misli kao simptom OCD-a
Opsesivno razmišljanje je čest simptom opsesivno kompulzivnog poremećaja (Obsessive-compulsive disorder – OCD). Ovaj poremećaj karakterišu nekontrolisane misli (opsesije) i/ili ponašanja (kompulzije) koja se ponavljaju.
Osobe sa OKP dijagnozom koriste kompulzivno ponašanje da bi se izborile sa anksioznošću izazvanom opsesivnim mislima. Na primer, osoba koja se plaši zaraze stalno pere ruke, itd.
Opsesivno-kompulzivno ponašanje ima 3 glavna elementa:
- opsesije – neželjena i uznemirujuća misao stalno dolazi u um;
- emocije – osećaj intenzivne uznemirenosti ili anksioznosti;
- kompulzije – ponavljajuća ponašanja za koja osoba misli da ih mora vršiti.
Kompulzivno ponašanje privremeno otklanja opsesije, ali se ciklus ponavlja. Moguće je imati samo opsesivne misli, ili samo kompulzije, ali većina obolelih doživljava i jedno i drugo.
Mnoge osobe sa OKP dijagnozom shvataju da njihovo ponašanje nema smisla, ali ne mogu da prestanu, jer misle da tako treba „za svaki slučaj“.
Ljudi sa OKP mogu imati i druge probleme kao što su:
- depresija – trajno osećanje tuge i beznađa; gubitak interesovanja za stvari u kojima su uživali;
- poremećaji u ishrani – nenormalan stav prema hrani zbog kojeg menjaju navike u ishrani;
- generalizovani anksiozni poremećaj – stanje anksioznosti zbog širokog spektra situacija i pitanja;
- poremećaj gomilanja – preterano sakupljanje nepotrebnih stvari i nespremnost da se odbace.
VAŽNO: Osobe sa teškom depresijom mogu imati samoubilačke porive. Neke svoje opsesije izjednačavaju sa akcijom, kognitivnom distorzijom poznatom kao fuzija misli-akcija. One opsesiju mogu da dožive kao stvarni događaj ili kao njegov uzrok.
Slika: “U životu su najgore one parnice koje vodimo sami sa sobom.” – Onore De Balzak
Profesionalni tretmani opsesivnih misli
Lečenje opsesivnih stanja obično uključuje kombinaciju psihoterapije i lekova.
- Terapija izloženosti
Uspešan oblik lečenja opsesivnih misli je terapija izloženosti, koja uključuje:
- učenje veština snalaženja,
- povećanje tolerancije na neprijatnost,
- sukcesivno izlaganje okidaču.
“Izlaganje strahovima će trenirati mozak da prestane da bude opsednut njima“, kaže Rej Sadun, specijalista za mentalno zdravlje i oporavak od zavisnosti iz Londona.
„Na primer, za mog pacijenta koji je imao strah od smrti u saobraćajnoj nesreći, izloženost bi izgledala kao postepeno povećanje vremena koje provodi u automobilu, vozeći se na nepoznatim mestima ili vozeći se sa strancem“, kaže on.
- Kognitivna terapija zasnovana na svesnosti
Kognitivna terapija zasnovana na svesnosti (Mindful Cognitive Behavioral Therapy – MCBT) može biti efikasan dopunski tretman terapiji izloženosti i lekovima, prema studiji iz 2018. koja je uključivala 125 osoba sa OKP.
- Grupe za podršku
Osećaj zajednice može pomoći da se uspešno krećete kroz svoje opsesivne misli i druge simptome.
- Lekovi
Prema Američkom udruženju psihijatara, za lečenje simptoma OKP obično se koriste lekovi iz klase selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). Koji lek ćete Vi koristiti zavisi od procene i preporuke Vašeg izabranog terapeuta.
Slika: „Ni trijumf ni katastrofa ne traju večno„. – Helen Mirren, engleska glumica.
7 saveta kako da pobedite opsesivne misli
- Priznajte ih i prihvatite
Umesto pokušaja da oterate svoje opsesivne misli, pokušajte da im se obratite. Možda ćete otkriti da one polako nestaju. U tom slučaju, potrudite se da identifikujete šta ih je pokrenulo na to da odu.
- Zapišite svoje opsesivne misli i prepoznajte obrasce
Zaustavite opsesivne misli tako što ćete ih zapisati i prepoznati kao štetne misaone obrasce. Vođenje dnevnika će Vam pružiti emocionalno olakšanje i pomoći da lakše razumete misli koje imate.
- Shvatite da su misli van vaše kontrole, ali ih možete preoblikovati
Ljudi nemaju kontrolu nad svojim mislima, ali ih mogu oblikovati. Što ih više oblikujemo, više pozitivnih veza stvaramo u mozgu.
- Primenite meditaciju svesnosti
Studije pokazuju da meditacija svesnosti može pomoći. Odvojite par minuta da dišite duboko sa fokusom na dah i prihvatanje svojih misli bez osuđivanja. Dozvolite im da same nestanu.
- Naučite da odvučete pažnju
Promenite okruženje ili započnite neku drugu aktivnost. Izbegavajte sve što može ponovo da pokrene opsesivne misli. Druženje sa ljudima može Vam pomoći da se osećate manje izolovano.
- Provocirajte drugačije razmišljanje
Izgovarajte neke opsesivne misli i pokušajte da ih preispitate. Pronaći ćete mnogo dokaza da nisu tačne!
- Potražite stručnu pomoć
Stručnjak za mentalno zdravlje može pomoći:
- da razumete šta uzrokuje opsesivne misli,
- da razvijete mehanizme suočavanja i da ih zaustavite,
- ili da se sa njima zdravo nosite.
Slika: „Budućnost zavisi od toga šta radite danas.“ – Mohandas Karamchand Gandhi (1869. – 948). Gandi je bio vođa pokreta nezavisnosti Indije i stvaralac poznatog oblika građanske neposlušnosti.
Zaključak
Opsesivno razmišljanje nije vaša krivica. Prirodno je da ono utiče na vaše raspoloženje i ponašanje. Opsesije mogu biti svakodnevna pojava, ali njima se može upravljati. Pomoć je dostupna!
Kada prepoznate obrazac razmišljanja i date mu ime, možete da pobedite opsesivne misli kao neku spoljnu silu. One mogu biti i dalje prisutne ali, čim ih identifikujete, Vi preuzimate kontrolu nad njima!
Najbolji način da saznate šta je u korenu vaših opsesivnih misli, jeste da se obratite stručnjaku za mentalno zdravlje koji će profesionalno proceniti Vaše simptome, dati dijagnozu i preporuke za lečenje.
Resursi:
Hvala Vam što ovaj tekst delite dalje ↓