Psihopatske crte ličnosti

Psihopatske crte ličnosti su karakteristične za osobe koje se ponašaju antisocijalno, manipulativno i lažno, ne mareći za osećanja drugih ljudi.

Termini „psihopata“ i „sociopata“ nisu zvanične kliničke dijagnoze, već se oba koriste za neformalno opisivanje nekoga sa antisocijalnim poremećajem ličnosti (Antisocial Personality Disorder – ASPD).

Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, 5. izdanje (DSM-5) ne navodi psihopatiju kao dijagnozu. Stoga je opšti konsenzus da psihopatija spada pod ASPD.

Zapravo, ne postoji klinička razlika između ova dva termina. I psihopatija i sociopatija su samo pojmovi koji služe da se opiše ponašanje po ASPD obrascu.

Prava definicija psihopate u psihijatriji odnosi se na nekoga sa ASPD obrascem ponašanja u kome prevladavaju taktike manipulacije i povređivanja drugih ljudi. Izraz „antisocijalni“ opisuje ponašanje koje je u suprotnosti sa uobičajenim pravila života u jednom drušvu.

Psihopate se razlikuju od „običnih“ kriminalaca po tome što ne brinu koji zakon krše – prekršiće bilo koji kada im se tako hoće.

Po čemu se sociopata i psihopata ipak razlikuju?

Sociopate više deluju impulsivno i bez emocija. Njihovo ponašanje je manje predvidljivo u odnosu na psihopate. Zbog manjka strpljenja, najčešće deluju bez plana, brzopleto i hirovito.

Nasuprot njima, psihopate sve planiraju do detalja. Kada deluju tajno, skloni su da provociraju tako što za sobom ostavljaju tragove, ali izbegavaju greške.

I psihopate i sociopate žude da osete kontrolu nad drugim ljudima i nastoje da stvore takve situacije. Ipak, neki žive među nama i nikada ne otkriju pravu prirodu svoje ličnosti.

Generalno gledano, pitanje je da li ih uopšte treba razdvajati, jer stvarnu razliku između njih pravi samo činjenica da se psihopata rađa, a sociopata postaje!

Ključne psihopatske crte ličnosti

Psihopatske crte ličnosti koje posebno dominiraju su:

• Površinski šarm i visoka inteligencija, ali loše rasuđivanje i slabo učenje iz iskustva;
• Impulsivnost, patološka egocentričnost i grandiozni osećaj sopstvene vrednosti;
• Sukob sa društvenim normama i nesposobnost razlikovanja dobrog i lošeg;
• Neodgovornost, patološko laganje, manipulativno, često i kriminalno ponašanje;
• Nesposobnost za ljubav, nedostatak empatije, povređivanje drugih bez kajanja i stida.

U definisanju antisocijalnog poremećaja, stručnjaci se pozivaju na znakove ASPD-a od kojih su najčešći:

• Ponašanje koje je u suprotnosti sa društvenim normama.
• Ponavljajući sukobi sa zakonom i nepoštovanje ili kršenje prava drugih.
• Nesposobnost da se napravi razlika između ispravnog i pogrešnog.
• Teškoće sa iskazivanjem kajanja ili empatije.
• Sklonost čestom laganju uz redovno izražavanje ljutnje i arogancije.
• Manipulisanje sa drugim ljudima i povređivanje istih.
• Nedostatak odgovornosti i potpuno zanemarivanje mera bezbednosti.
• Nepromišljeno i impulsivno ponašanje sa štetnim posledicama.

Zlostavljanje od strane osoba sa ASPD-om nije nužno nasilno, ali kada jeste, one ne pokazuju niti osećaju da su bilo koga povredili.

Uzroci psihopatije

Iako tačan uzrok ASPD-a nije poznat, istraživači veruju da razvoj ovog poremećaja može uključivati kombinaciju spoljnih i genetskih faktora.

Potrebno je uraditi više istraživanja da bi se razumeli genetski aspekti ASPD-a. Dosadašnja istraživanja procenjuju da između 38 i 69 procenata slučajeva može biti nasledno.

Pored toga, neki od spoljnjih pokretača ASPD-a mogu biti zanemarivanje i zlostavljanje u detinjstvu, kao i druga negativna iskustva iz ranog životnog doba.

Kada su vidljive prve psihopatske crte ličnosti?

Da bi osoba bila svrstana pod ASPD, mora imati najmanje 18 godina. Međutim, neka deca mogu ispoljiti poremećaj ponašanja koje može da ukazuje na rani razvoj ASPD-a.

Ovaj poremećaj je dugotrajno stanje koje može tokom vremena da se poboljšava. Naime, uočeno je da dete tokom sazrevanja može da potpuno prevlada antisocijalno ponašanje.

Prema smernicama koje se koriste za odredjivanje ASPD-a, antisocijalno ponašanje obično počinje oko 15-te godine života. Međutim, poremećaj se ne dijagnostikuje do 18. godine, pošto se najgore ponašanje može javiti u kasnim tinejdžerskim godinama (tokom dvadesetih).

Psihopatija je jedan od četiri klastera poremećaja ličnosti koja stručnjaci definišu kao ASPD.

Ostala tri su:

• Granični poremećaj ličnosti (BPD)
• Histrionic personality disorder (HPD)
• Narcisoidni poremećaj ličnosti (NPD)

ASPD može biti jako teško lečiti, jer osoba kojoj je potrebna pomoć najčešće ne veruje da postoji problem sa njenim ponašanjem.

Psihopatske crte ličnosti i dijagnostički kriterijumi

Da bi se ustanovio ASPD, stručno lice će kod osobe proceniti njene misli, osećanja, dominantne obrasce ponašanja i odnose sa drugim ljudima.

Da bi osoba bila svrstana pod ASPD, ona mora pokazati tipične psihopatske crte ličnosti, a pre svega, obrazac nepoštovanja i kršenja prava drugih ljudi.

Kada utvrđuju da li dete ima poremećaj ponašanja, stručnjaci gledaju kako se ono ponaša prema ljudima koje poznaje. Tu je prvo uočljivo opoziciono i prkosno ponašanje (Oppositional Defiant Disorder – ODD).

Ako adolescent ili tinejdžer pokazuje obrazac agresije i kršenja društvenih normi, kliničar može da proceni da je u pitanju poremećaj ponašanja (Conduct Disorder – CD).

Da bi se potvrdio ASPD pre 18. godine, tinejdžer mora imati utvrđen poremećaj ponašanja (CD) do svoje 15. godine života.

Slika: Ljudi i sudbine – Ljudi su zatočenici vlastitog uma…

Može li se psihopatija lečiti?

Psihopatska struktura ličnosti je definisana kao antisocijalno ili asocijalno ponašanje. Lečenje nekoga sa tim osobinama nije lako. Terapeut može preporučiti kombinaciju psihoterapije (terapija razgovorom) i odgovarajućih lekova.

Nema dokaza da bilo koji lek ili oblik psihoterapije mogu izlečiti ASPD. Ipak, ovim metodama terapije moguće je upravljati nekim simptomima poput impulsivnosti i agresije. Na taj način može se doprineti poboljšanju ukupnog kvaliteta života osobe sa ASPD.

Istraživači su otkrili da se, kod nekih ljudi sa ASPD, stanje može poboljšati ili čak povući oko 35. godine pa nadalje. Otkriveno je i da osobe sa jačim društvenim vezama i podrškom supružnika i porodice, imaju dobre šanse da dožive remisiju.

Psihoterapija može biti od pomoći pri razumevanju kako ovaj poremećaj utiče na život i društvene odnose. Psihoterapeut dr Radivoje Delić, kao lekar i stručnjak za mentalno zdravlje, može raditi na razvoju strategija koje će ublažiti ozbiljnost pojedinih simptoma.

Ako se lekovi uklapaju u plan lečenja, terapeut može da prepiše lekove koji se koriste za lečenje srodnih stanja, kao što su anksioznost, depresija ili simptomi agresije.

Tema: Psihopatske crte ličnosti – Zaključak

Psihopatologija otkriva i proučava mentalne poremećaje kao i poremećaje u sferi društvenog funkcionisanja određenih osoba.

Psihopatija (sociopatija) je antisocijalni poremećaj ličnosti u čijoj osnovi je izmenjena emocionalno-voljna struktura ličnosti. Termini „psihopata“ i “sociopata” se koriste kao opis nekoga sa ASPD obrascem ponašanja, mada taj poremećaj nije isto što i biti „antisocijalan“.

Psihopatske crte ličnosti prvenstveno ukazuju na ponašanje koje je u suprotnosti sa društvenim normama, ali i na opšti nedostatak empatije i brige za druge ljude.

Istraživači psihopatije su otkrili da većina psihopata ima ove 3 zajedničke crte ličnosti:

1. Nedostatak empatije, krivice, savesti ili kajanja.
2. Plitki, ili veoma površni, doživljaji osećanja i emocija.
3. Impulsivnost i nesposobnost odlaganja zadovoljstva i kontrole ponašanja.

Uprkos složenosti koja okružuje ASPD, stručnjak za mentalno zdravlje je kvalifikovan da identifikuje ovaj poremećaj ličnosti i da ponudi tretman koji može pomoći.

Resursi:

• Healthline.com/health/psychopath
• Difference Between a Sociopath and a Psychopath