Bipolarni poremećaj: simptomi, uzroci i lečenje

Bipolarni poremećaj (ranije poznat kao manična depresija) je ozbiljni mentalni poremećaj koji uzrokuje nagle promene raspoloženja i ekstremne emocionalne uspone i padove. Iako se ponekad koristi izraz „bipolarni poremećaj ličnosti“, stručnije je govoriti o bipolarnom (ili bipolarnom afektivnom) poremećaju.

Važno je znati da se dijagnoza bipolarnosti ne postavlja na osnovu jednog simptoma ili online testa, već na osnovu temeljnog nalaza i procene relevantnog stručnjaka.

Kako prepoznati bipolarni poremećaj?

Osobe sa bipolarnim poremećajem prolaze kroz neobične promene raspoloženja od veoma srećnih do veoma tužnih, dok između mogu imati sasvim normalno raspoloženje.

Uobičajeni simptomi bipolarnog poremećaja su:

• Manične i depresivne epizode raspoloženja koje se naizmenično smenjuju;
• iznenadni skokovi ili nedostaci energije, gubitak apetita, nesanica;
• osećaj tuge, beznadežnost i gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti;
• rasejanost, teškoće u koncentraciji i pamćenju, pesimizam u vezi sa svime;
• nemir, razdražljivost, sumnja u sebe, snažno osećanje praznine i bezvrednosti;
• osećanje krivice i očaja, nelogično razmišljanje, glasovi u glavi, halucinacije i suicidalne misli;
• nehotični i neuobičajeni pokreti lica (trzaji mišića na licu i oko usta);
• brz govor, često sa nepovezanim mislima i naglim promenama teme.

Iskustvo bipolarnosti je uvek lično – ne postoje dve osobe kod kojih je ovo iskustvo potpuno isto!

Ipak, postoje neke zajedničke karakteristike kao što su:

1. Raspoloženje bipolarne osobe varira od ekstremno visokog do ekstremno niskog.
2. U maničnim fazama ​​oboleli su veoma energični, euforični i razdražljivi; imaju epizode ​​ogromne radosti, uzbuđenja i sreće, impulsivno ponašanje i smanjenu potrebu za snom.
3. U depresivnim epizodama izgledaju tužno, umorno i bez imalo energije – osećaju se bezvredno, imaju nisko samopoštovanje i samoubilačke misli.

Zašto nastaje bipolarni poremećaj?

Nastajanje i razvoj bipolarnog poremećaja podstiču faktori koji imaju potencijal da naruše mentalno zdravlje i da deluju kao okidači.

To su najčešće:

1. Prisustvo simptoma bipolarnog poremećaja u prvom kolenu (roditelj, brat ili sestra).
2. Veliki stres kao što je smrt voljene osobe i slični traumatski događaji.
3. Intenzivna upotreba droga, alkohola i drugih po organizam štetnih supstanci.

Može li trauma iz detinjstva izazvati bipolarnost?

Traume iz detinjstva imaju veliki uticaj na sposobnost ljudi da upravljaju svojim emocijama. Zanemarivanje u najranijem dobu je jedan od najsnažniji okidača za razvoj bipolarnosti.

Šta je glavni uzrok bipolarnog poremećaja?

1. Pre svega, faktori sredine (stresni događaji), mogu „pokrenuti“ pojavu ovog mentalnog poremecaja.
2. Smatra se da je uzrok bipolarnog poremećaja hemijski disbalans (neravnoteža) u mozgu. Supstance odgovorne za kontrolu funkcija mozga (neurotransmiteri) su noradrenalin, serotonin i dopamin.
3. Bipolarni poremećaj se može naslediti. Međutim, neće ga svi naslednici sa tom porodičnom istorijom dobiti ili razviti. Rizik je veći za naslednike u prvom stepenu srodstva.

Kada se bipolarni poremećaj može pojaviti?

Bipolarni poremećaj se može ispoljiti u bilo kom starosnom uzrastu. Češće se razvija kod osoba između 15. i 19. godine strarosti i, dosta ređe, posle 40. godine života.

Muškarci i žene su jednako skloni ovom mentalnom poremecaju. Genetski faktori čine oko 80% uzroka. Ako jedan od roditelja ima bipolarni poremećaj, postoji 10% šanse da će i dete razviti isti poremećaj.

Oprez: Bipolarni poremećaj se može zameniti sa sličnim stanjem!

Bipolarni poremećaj se može lako zameniti sa stanjima kao što su depresija, šizofrenija, BPD (Borderline personality disorder), anksioznost i ADHD (Attention deficit hyperactivity disorder).

Pažnja: U otkrivanju i dijagnostikovanju bipolarnog poremećaja potrebno je veliko iskustvo, stručnost i strpljivost, jer tačna dijagnoza vodi ka boljim ishodima.

Savet: Dobro je da obolelima objasnite bipolarni poremećaj na njima razumljiv način. Bitno je da shvate da se poremećaj, koji snažno utiče na njihovo raspoloženje, može uspešno kontrolisati.

Da li se bipolarni poremećaj može sprečiti?

Nažalost, ne postoji pouzdan način da se bipolarni poremećaj spreči. Zato je važno izbegavati moguće okidače, dobro poznavati njegove simptome i što ranije zatražiti pomoć stručnjaka.

Najbolji tretmani za bipolarni poremećaj 

Najefikasniji tretman za bipolarni poremećaj je kombinacija lekova i psihoterapije. Većina obolelih mora uzimati lek za stabilizaciju raspoloženja i neki antipsihotik ili antidepresiv.

Uz lekove, efikasan tretman za bipolarni poremećaj uključuje psihoterapiju (psihološko savetovanje), edukaciju za kontrolu simptoma i grupe za podršku.

4 specifična oblika psihoterapije ubrzavaju poboljšanje funkcionisanja kod bipolarnog poremećaja.

To su:

1. Kognitivno-bihejvioralna terapija.
2. Interpersonalna terapija ritma (IPSRT)*.
3. Porodična terapija.
4. Grupna terapija.

*IPSRT (Interpersonal and Social Rhythm Therapy) je pomoćna terapija za ljude sa poremećajima raspoloženja koja primenjuje specifične tehnike za uspešnije upravljanje stresnim događajima i za poštovanje društvenih ritmova.

Može li se bipolarni poremećaj izlečiti?

Bipolarni poremećaj se može lečiti, ali ne postoje garancije da se može trajno izlečiti.

Većina ljudi sa bipolarnim poremećajem doživljava manične i depresivne epizode ​​tokom celog života. Čak i kada se dugo osećaju normalno, to ne znači da se bipolarni simptomi neće vratiti.

Ipak, obolela osoba može imati zdrav odnos sa partnerom koji je spreman da joj pomaže u upravljanju simptomima i bipolarnim epizodama.

Kako se boriti protiv bipolarnosti bez lekova?

Postoje alternativni tretmani za bipolarni poremećaj kao što su tehnike smirivanja, savetovanja i promene u načinu života.

Preporučuje se uravnotežena ishrana bogata vitaminima, posebno B grupe. U jelovnik treba uvrstiti sveže voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice, orašaste plodove, semenke. Poželjno je konzumirati nemasno meso, ribu i riblje ulje, jaja i nemasne mlečne proizvode.

Sve navedeno, u adekvatnoj kombinaciji, može pomoći ljudima sa bipolarnim poremećajem da lakše upravljaju svojim simptomima i održavaju solidan kvalitet svog života.

Kako da se testiram na bipolarnost?

Ne postoji mogućnost da se sami testirate na bipolarnost. Za dijagnostikovanje bipolarnog poremećaja, morate angažovati stručnu osobu koja će obaviti razgovor i preporučiti pregled krvi radi eliminisanja stanja koja mogu imati slične simptome (kao što je hipotireoza, na primer).

Bipolarni poremećaj najbolje možete dijagnostikovati ako doživljavate maničnu epizodu.

Šta može pogoršati bipolarne simptome?

Faktori kao što su stres, loš san, pa čak i sezonske promene vremena, mogu igrati značajnu ulogu u pogoršanju bipolarnih simptoma.

Bipolarna osoba može izbeći pogoršanje stanja i živeti dosta uravnoteženo, ako:

1. Dobro upozna svoje mentalno stanje i načine kako da ga uspešno kontroliše.
2. Vodi zdravu dnevnu rutinu i održava stabilan obrazac odmora i zdravog sna.
3. Nauči i redovno primenjuje najbolje tehnike opuštanja i samokontrole.
4. Izbegava alkohol, duvan, droge i slične suspstance kao moguće okidače.
5. Izgradi čvrstu mrežu podrške u porodici i među prijateljima.
6. Preuzme odgovornost za svoj tretman i redovno koristi stručnu pomoć.

Šta se dešava ako se bipolarni poremećaj ne leči?

Ako se bipolarni poremećaj ne leči, neprijatne epizode mogu biti sve češće i teže i da se obolela osoba susreće sa nizom ličnih i društvenih problema.

Rani znaci obolenja mogu se javljati nedeljama i mesecima. Ako se obolela osoba ne leči, epizode ​​bipolarne manije mogu trajati u kontinuitetu između tri i šest meseci.

Moguće je razviti veštine za upravljanje maničnim i depresivnim epizodama kako bi se stanje učinilo podnošljivijim. Važno je blagovremeno prepoznati dolazak epizode i što pre uključiti odgovarajuću terapiju.

Uz efikasan tretman, stanje tretirane osobe se može poboljšati za oko tri meseca. 

Bipolarni poremećaj – Zaključak

1. Ljudi sa bipolarnim poremećajem i oni koji se brinu o njima, mogu imati teške trenutke. Tokom epizoda, osobe sa ovim poremećajem mogu postati agesivne i nasilne.
2. Životni događaji mogu lakše isprovocirati bipolarni poremećaj kod osoba koje za to imaju predispoziciju, odnosno genetsku ranjivost.
3. Bipolarni poremećaj ne može nestati prirodno. Uglavnom je indikovano doživotno lečenje.
4. Lična briga o sebi je ključna. Potrebno je da obolela osoba svakodnevno radi sve što joj može pomoći, ma koliko joj to u nekim trenucima delovalo izazovno ili teško.

Resursi:

• www.mayoclinic.org
• www.samhsa.gov
• www.webmd.com

Autor teksta: Dr Radivoje Delić, lekar, REBT/KBT psihoterapeut i klinički hipnoterapeut sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa anksioznošću, stresom, depresijom, emocionalnim krizama, napadima panike, psihosomatskim tegobama, narušenim partnerskim i porodičnim odnosima.