Bulimija – poremećaj ishrane

Bulimija nervoza je ozbiljan, po život opasan poremećaj u ishrani. Pojam “bulimija” je grčkog porekla (bous – vo, govedo; limos – glad) što se tumači ka „gladan da bi i vola mogao pojesti“.

Da li ste preokupirani svojom telesnom težinom, a potajno se prejedate?

Neki ljudi uzimaju velike količine hrane zbog gubitka kontrole nad ishranom, a zatim pokušavaju da se otarase dodatnih kalorija na razne i nezdrave načine. Takav odnos prema ishrani ukazuje na poremećaj u ishrani pod nazivom bulimija nervoza.

Osobe koje imaju bulimiju preokupirane su svojom telesnom težinom i oblikom tela. Pošto je to povezano i sa imidžom o sebi, a ne samo sa ishranom, oboleli mogu oštro osuđivati sebe zbog svojih mana. To je jedan od najčešćih razloga zašto bulimiju nije tako lako prevladati.

Osnovne karakteristike bulimije, uzroci i lečenje

Bulimija nervoza je, pored anoreksije, najčešći poremećaj ishrane. Za ovaj poremećaj je karakteristično da osoba jede velike količine hrane, a odmah zatim pokušava da je se reši.

Da bi sprečili gojenje, ljudi sa bulimijom, odmah nakon prejedanja, izazivaju povraćanje ili zloupotrebljavaju laksative, suplemente za mršavljenje, diuretike, klistire, itd.

Oboleli koriste i mnoge druge načine da se po svaku cenu oslobode kalorija i spreče nagli porast težine svog tela (česti postovi, stroge dijete, prekomerno telesno vežbanje, i slično).

U proseku, znakovi bulimije se prvi put javljaju u 18. godini života. Promatrano prema polu, bulimija se razvija kod 1,5% žena i 0,5% muškaraca, što znači da je pet puta češća kod žena.

Tačan uzrok bulimije nije poznat

Mnogi faktori mogu igrati ulogu u razvoju ovog poremećaja ishrane, uključujući genetiku, biologiju, emocionalno zdravlje, društvena očekivanja, itd.

Najčešći simptomi bulimije su:

• Zaokupljenost oblikom i težinom svog tela i izražen strah od preteranog debljanja;
• Ponavljanje epizoda ​​​​jedenja velikih količina hrane u jednom sedenju;
• Osećaj gubitka kontrole tokom prejedanja, od toga da osoba ne može prestati da jede, pa do toga da ne može kontrolisati ni šta jede;
• Prisiljavanje sebe na povraćanje i/ili preterano telesno vežbanje;
• Zloupotreba laksativa, diuretika ili klistira odmah nakon jela;
• Ograničavanje kalorija i izbegavanje određene hrane između ciklusa prejedanja;
• Prekomerna upotreba suplemenata i biljnih proizvoda za gubitak težine, itd.

Faktori rizika za nastanak bulimije

1. Istorije poremećaja ishrane u porodici i genetika. Ljudi sa rođacima u prvom stepenu sa nekim poremećajem u ishrani, imaju veću verovatnoću da razviju bulimiju.
2. Fiziološki uticaji, psihološki i emocionalni problemi, kao što su depresija, anksiozni poremećaji ili upotreba štetnih supstanci, u uskoj su vezi sa poremećajima u ishrani.
3. Životne okolnosti i traumatična životna iskustva. U nekim slučajevima, traumatski događaji, stres, loša slika o sebi, dosada ili stalna blizina hrane, mogu biti okidači.
4. Izloženost okolini usmerenoj na izgled tela i dijete. Osobe koje su često na dijeti imaju veći rizik od razvoja poremećaja u ishrani. Mnogi ljudi rigorozno ograničavaju unos kalorija između epizoda prejedanja. To jača potrebu za ponovnim prejedanjem i pražnjenjem.

Prvi znakovi koje porodica i prijatelji mogu primetiti su:

• Iskrivljena slika o izgledu svog tela i stalne žalbe da su debeli;
• Uzastopno jedenje velikih količina hrane, posebno one koju bi osoba trebala izbegavati;
• Stroga dijeta ili dug post nakon učestalog prejedanja;
• Izbegavanje da jedu u javnosti i pred drugim osobama;
• Odlazak u kupatilo tokom obroka ili odmah nakon jela;
• Preterano fizičko vežbanje bez vidljivih rezultata;
• Učestale i nagle promene telesne težine;
• Otok u rukama i na stopalima, a neretko i obraza, itd.

Komplikacije kod bulimije

Bulimija je potencijalno po život opasna bolest koju često prate poremećaji mentalnog zdravlja. Ova bolest može izazvati brojne, po život opasne komplikacije kao što su:

• Gubitak samopoštovanja i problemi sa društvenim funkcionisanjem;
• Dehidracija, problemi sa srcem i bubrezima;
• Teški karijes i bolesti desni;
• Problemi sa probavom i varenjem krane;
• Anksioznost, depresija, bipolarni poremećaj;
• Zloupotreba alkohola ili droga;
• Samopovređivanje, samoubilačke misli, pa čak i samoubistvo.

Iako se većina ljudi sa bulimijom uspešno oporavlja, dešava se da neki simptomi ne nestaju u potpunosti. Periodi prejedanja i pražnjenja mogu se smenjivati kroz godine, u zavisnosti od životnih okolnosti, kao što je ponavljanje stresnih situacija.

Prevencija, dijagnoza i lečenje bulimije

Ne postoji siguran način da se spreči bulimija, ali je moguće nekoga usmeriti ka zdravijem ponašanju ili profesionalnom lečenju, pre nego što se situacija pogorša.

Evo kako Vi možete da pomognete:

Negujte zdravu sliku o telu kod svoje dece. Pomozite im da izgrade samopouzdanje na druge načine, a ne samo preko fizičkog izgleda.

Imajte redovne i prijatne porodične obroke. Izbegavajte priče o ishrani i telesnoj težini. Umesto toga, fokusirajte se na razgovore o zdravom načinu života.

Razgovarajte sa zdravstvenim radnicima koji mogu da rano identifikuju indikatore poremećaja u ishrani i pomognu u sprečavanju njegovog razvoja. Ako imate bilo kakve simptome bulimije, potražite medicinsku pomoć što je pre moguće.

Budite sigurni da kombinovanje psihoterapije sa antidepresivima može biti najefikasniji put za prevazilaženje bulimije.

Ozbiljnost bulimije se ceni po tome koliko puta nedeljno se osoba prejeda i odmah kreće da se čistit. Verovatno se radi o bulimiji ako se to događa nedeljno tokom najmanje tri meseca.

Većina ljudi sa bulimijom nema prekomernu težinu, pa je teško uočiti da nešto nije u redu. Ako nekoga ne možete naterati da zatraži stručnu pomoć, uvek možete ponuditi ohrabrenje i podršku.

Najbolje opcije za lečenje bulimije su:

Praksa je pokazala da ove vrste terapije uvek pomažu u poboljšanju simptoma bulimije:

Psihoterapija, poznata kao terapija razgovorom ili psihološko savetovanje.

Kognitivna bihejvioralna terapija koja identifikujete negativna uverenja i ponašanja i normalizuje obrasce ishrane.

Porodični tretman pomaže roditeljima i tinejdžerima da povrate kontrolu nad ishranom. Redovno jedenje bez ograničavanje unosa hrane je izuzetno važno u prevazilaženju bulimije.

Interpersonalna psihoterapija se bavi bliskim odnosima i pomaže da se isti poboljšaju.

Lekovi kao što su antidepresivi, mogu pomoći kada se koriste zajedno sa psihoterapijom.

Edukacija o ishrani. Dijetetičari mogu da osmisle plan ishrane koji će oboleloj osobi pomoći da postigne zdrave navike u ishrani i da izbegava žudnju za hranom.

Tema: Bulimija, poremećaj ishrane – Zaključak

Slika: “Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša ishrana.” Kineska poslovica

Bulimija nervoza je, pored anoreksije, najčešći poremećaj ishrane koji može biti potencijalno opasan za zdravlje, ali se najčešće uspešno leči izvan bolnice. Međutim, kada su simptomi praćeni ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama, najbolje je da se obolela osoba hospitalizuje.

Efikasan tretman bulimije može pomoći da se obolela osoba oseća bolje, da usvoji zdravije obrasce ishrane i da izbegne ozbiljne komplikacije.

Ako ste u prošlosti imali poremećaj u ishrani i primećujete da se simptomi vraćaju, potražite pomoć svog lekara ili psihoterapeuta koji će Vam predložiti najbolji tretman Vašeg tipa bulimije.

Dr Radivoje Delić, lekar i psihoterapeut.

Resurs: www.mayoclinic.org