Histrionični poremećaj ličnosti, otkrivanje i tretman

U okviru teme Psihoterapija Beograd, opisujem osnovne karakteristike i tretman ovog mentalnog stanja.

Histerično ponašanje kod odraslih – 5 osnovnih karakteristika:
 

• Privlačenje pažnje. Osobe sa HPD osećaju se jako loše kada nisu u centru pažnje. Kako bi je privukle, one preuveličavaju činjenice i dramatizuju svoja osećanja i iskustva.
• Nametljivo isticanje i zavodljivo ponašanje. Trude se da izgledaju privlačno i da privuku pažnju fizičkim izgledom i provokativnom odećom u jarkim bojama.
• Manipulativno i impulsivno ponašanje. Uglavnom imaju dobro razvijene socijalne veštine pa odaju utisak šarmantnih osoba sklonih intimiziranju i flertu.
• Brzo, lako i dramatično ispoljavanje i menjanje emocija. Osobe sa HPD su većinom kapriciozne i nesvesne da imaju problem.
• Kognitivna sugestibilnost. Osobe sa HPD-a kognitivno su sugestibilne i mogu lako potpasti pod uticaj drugih osoba, posebno onih kojima se dive.

Slika: „Kad vam se čini da sve ide protiv vas, setite se da avion poleće protiv vetra, a ne s njim.“ – Henri Ford (1863. – 1947.), tvorac „Ford Motor Company“ u kojoj je prvi primenio proizvodnu traku kao revolucionaran skok u industrijskoj proizvodnji.

Šta je histrionični poremećaj ličnosti (HPD)?

Reč  “histrionični” (histrionski, histerični) dolazi od lat. reči histrio – glumac, igrač, i u slobodnom prevodu znači „izbegavajući, izveštačen, glumački, pozorišni“.

Histrionični poremećaj ličnosti pripada grupi stanja mentalnog zdravlja koje nazivamo poremećaji ličnosti „klastera B“ i koja uključuju dramatično i nestalno ponašanje.

Osobe sa HPD-om često ne shvataju da su njihovo ponašanje i način razmišljanja problematični.

Njihovo samopouzdanje i samopoštovanje zavisi od stalnog odobravanja drugih ljudi i ne potiče od istinskog osećaja sopstvene vrednosti. Te osobe imaju ogromnu želju da budu primećene pa se često ponašaju neprikladno samo da bi privukle pažnju.

Razlika između histrioničnog, narcističkog i graničnog poremećaj ličnosti?

Za sva tri poremećaja zajednička je težnja da se bude u centru pažnje. Ali, za razliku od narcisa koji teže divljenju, osobe sa histrioničnim poremećajem traže bilo koji tip pažnje.

Granični poremećaj ličnosti se od HPD-a razlikuje po tome što kod obolelih prevlađuju negativne misli o sebi!

Kako se histrionični poremećaj ličnosti dijagnostifikuje?

Wikipedija:
Citat: „Histrionični poremećaj se dijagnostifikuje u ranom odraslom dobu, posle 18. godine. Prevalenca poremećaja u opštoj populaciji je od 2 do 3%, a 4 puta je češći kod žena nego kod muškaraca. Međutim, moguće je da žene više traže psihološku pomoć i otvorenije govore o simptomima“. – kraj citata.

Istraživači procenjuju da oko 1% ljudi ima neke simptome ovog mentalnog stanja. Ličnost se kontinuirano razvija tokom odrastanja i sazrevanja. Stoga se izbegava da se nekome sa vidljivim simptomima histrioničnog poremećaja ličnosti daje dijagnoza pre navršenih 18. godina starosti.

Poremećaje ličnosti nije lako dijagnostikovati, između ostalog i zato, što većina ljudi sa tim mentalnim stanjem ne misli da ima bilo kakav problem sa ponašanjem ili načinom razmišljanja.

Pažnja: Ti ljudi zatraže pomoć zbog problema koje im stvara njihov poremećaj ličnosti (narušeni međuljudski odnosi, anksioznost, depresija), ali sam poremećaj ne priznaju.

Kada stručnjak za mentalno zdravlje posumnja na histrionični poremećaj ličnosti, on pazi da ne postavlja pitanja koja mogu izazvati odbrambeni odgovor tretirane osobe.

Na primer, psihoterapeut postavlja pitanja koja će rasvetliti neke aspekte iz prošlosti i sadašnjosti potencijalno obolele osobe, njene odnose sa ljudima, reakcije na neke impulse, itd.

Ukoliko osoba, za koju se sumnja da ima poremećaj ličnosti, nema svest o svom ponašanju, terapeut može zatražiti informacije od njene porodice i bliskih prijatelja.

Infografika: Kriterijumi za dijagnozu HPD-a

Simptomi koji ukazuju na histrionički poremećaj ličnosti

Dve opšte karakteristika HPD-a su:

1. Ispoljavanje preterane emocionalnosti i seksualnosti radi skretanja pažnje na sebe.
2. Obično počinje u kasnim tinejdžerskim ili ranim 20-im godinama.

Kriterijumi za dijagnozu HPD-a zahtevaju ispunjavanje najmanje 5 (pet) od sledećih karakterističnih simptoma koje ispoljavaju tretirane osobe:

1. Osećaju neprijatnost kada nisu u centru pažnje.
2. Ponašaju se zavodljivo, koketno i provokativno.
3. Ispoljavaju dramatične, veoma promenljive i plitke emocije.
4. Koriste efekte fizičkog izgleda za privlačenje pažnje.
5. Govore impresionistički sa malo činjenica i detalja.
6. Lako padaju pod uticaje ljudi kojima se dive.
7. Imaju lažno blisku ili površnu interakciju sa okruženjem.
8. Bez trenutnog zadovoljstva lako postaju frustrirani.

Ove osobe su uglavnom ekstrovertne i osećaju se potcenjeno ili depresivno čim nisu u centru pažnje. Šizoidni poremećaj ličnosti je sušta suprotnost HPD-u!

Šta uzrokuje histrionični poremećaj ličnosti?

Svi poremećaji ličnosti spadaju među nedovoljno shvaćena stanja mentalnog zdravlja. Do sada je identifikovano nekoliko faktora koji mogu dovesti do razvoja histrioničnog poremećaja ličnosti.

To su:

Genetika: Naučnici misle da može postojati genetska (nasleđena) veza, pošto histrionični poremećaj ličnosti ima tendenciju da se javlja u porodicama.

Trauma iz detinjstva: Deca mogu doživeti traumu koja kasnije postane problematična u njihovom životu do te mere da izazove poremećaj njihove ličnosti.

Stilovi roditeljstva: Deca koja imaju previše popustljive ili nedosledne roditelje (bez jasnih granica i kriterijuma), više su izložena mogućnosti za razvoj histrioničnog poremećaja ličnosti.

Pored toga, roditelji koji pokazuju dramatično, nestalno, promenljivo, ili neprikladno seksualno ponašanje izlažu svoju decu riziku da i oni razviju isto ponašanje.

Kako se leči histrionični poremećaj ličnosti?

U većini slučajeva, ljudi sa HPD ne veruju da je njihovo ponašanje problematično. Verovatnije je da će potražiti pomoć zbog nekog problema izazvanog ponašanjem.

To otežava uspostavljanje dijagnoze i realizaciju plana lečenja. Ali, ukoliko želi da sarađuje, osoba sa HPD-om može naučiti kako da sprovodi zdravije obrasce razmišljanja i ponašanja.

Trenutno ne postoje lekovi za direktno lečenje poremećaja ličnosti. Međutim, pošto oboleli često pate i od depresije i anksioznost, uzimanje lekova za ove poremećaje može im olakšati stanje.

Psihoterapija (terapija razgovorom) je generalni tretman za histrionične i ostale poremećaje ličnosti. Cilj psihoterapeutskog tretmana je da se otkriju motivacije i strahovi povezani sa mislima i ponašanjem obolele osobe i da joj pomognemo da ih spozna i kontroliše.

Najčešće vrste psihoterapije osoba sa histrioničnim poremećajem ličnosti su:

Grupna terapija
Grupa ljudi se sastaje kako bi zajedno razgovarali o svojim problemima pod nadzorom terapeuta. To im pomaže da realnije sagledaju svoje ponašanje koje im stvara probleme.

Psihodinamska psihoterapija

Kroz samorefleksiju i samoispitivanje, osoba koja je podvrgnuta terapiji sagledava problematične obrasce odnosa u svom životu.

Psihoterapija kao podrška
Ova terapija vraća samopouzdanje i samopoštovanje, ublažava simptome i ubrzava razvoj veština suočavanja.

Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT)
CBT je ciljno orijentisana vrsta terapije u kojoj terapeut pomaže da osoba pažljivo sagleda svoje misli i emocije i da shvati kako one utiču na njene postupke.

Moguće komplikacije kod histrioničnog poremećaja ličnosti

Ljudi sa HPD-om imaju veći rizik od razvoja depresije, anksioznosti i zavisnosti od štetnih supstanci kao što su nikotin, alkohol, kanabis, itd.

Takođe, osobe sa HPD-a imaju veće šanse da dožive:

Poremećaj vezan za somatske simptome

Pojedinci se osećaju preterano uznemireni zbog fizičkih simptoma koje imaju, ali i zbog neadekvatnih misli, osećanja i ponašanja koja slede kao odgovori na fizičke simptome.

Napad panike
Napad panike karakteriše iznenadno osećanje straha i jake fizičke reakcije na obične situacije.

Poremećaj konverzije
Poremećaj konverzije uključuje osećaj gubitka funkcije jednog dela nervnog sistema, jer mozak i telo veruju da taj deo nervnog sistema ne funkcioniše iako nema stvarnog oštećenja.

Da li je moguća prevencija HPD-a?

Kakva je prognoza za histrionični poremećaj ličnosti?

HPD se, generalno, ne može sprečiti. Međutim, adekvatan tretman osoba koje su potencijalno sklone ovom stanju, može im otkriti produktivne načine suočavanja sa izazivačima.

Iako ne postoji lek za HPD, mnogi ljudi koji učestvuju u terapiji postižu dobre rezultate, pošto steknu uvid u svoje stanje i nauče kako da bolje funkcionišu u društvu.

Ljudi sa težim oblikom histrioničnog poremećaja ličnosti mogu očekivati da će imati problema na poslu, međuljudskim odnosima i u emotivnim vezama.

Slika: „Postoje trenuci kada nevolje uđu u naš život i ne možemo učiniti ništa da ih izbegnemo. Ali oni su tu s razlogom. Tek kad ih savladamo, shvatićemo zašto su bile tamo.“ – Paulo Koeljo

(Paulo Coelho) brazilski romanopisac. 1998. u Beogradu mu je uručena nagrada Specijalni zlatni bestseler, kao najčitanijem stranom piscu u prethodnoj deceniji.

Tema: Histrionični poremećaj ličnosti – Zaključak

Histrionični (histerični) poremećaj ličnosti je obeležen nestabilnim emocijama, iskrivljenom slikom o sebi i ogromnom željom da se bude primećen.

Članovi porodice osoba kod kojih je dijagnostikovan histrionični poremećaj ličnosti izloženi su mogućnosti da češće doživljavaju stres, depresiju, tugu i izolaciju.

Zato je veoma važno da potraže pomoć čim uoče prve simptome. Stručnjaci za mentalno zdravlje mogu pomoći porodici i oboleloj osobi da racionalnije upravljaju svojim mislima i ponašanjem.

Glavni izvor: my.clevelandclinic.org